U današnjem članku vam pišemo na temu jednog starog, ali i danas duboko poštovanog crkvenog praznika. Ovo je priča o veri, stradanju i običajima koji se prenose generacijama i koje mnogi vernici i dalje strogo poštuju, naročito u ranim jutarnjim satima.Saznajte…
Pravoslavna crkva danas obeležava dan posvećen Svetim mučenicima Ermilу i Stratoniku, koji se smatraju jednim od najstarijih hrišćanskih svetitelja sa prostora današnjeg Beograda.
Njihova priča vezana je za period teških progona hrišćana, u vreme kada ispovedanje vere nije bilo samo duhovni čin, već i velika životna opasnost. Upravo zbog toga, njihov praznik nosi snažnu simboliku istrajnosti, prijateljstva i žrtve.
Ermil je, prema predanju, bio đakon u tadašnjem Singidunumu. Svoju veru nije krio, zbog čega je bio uhapšen i izveden pred tadašnjeg cara. I pored mučenja i pretnji, ostao je nepokolebljiv, ne želeći da se odrekne hrišćanstva. Njegova smirenost i snaga ostavile su snažan utisak čak i na one koji su učestvovali u njegovom ispitivanju.
- U toj priči posebno mesto zauzima Stratonik, vojnik i čuvar zatvora. Iako je imao priliku da ostane po strani, on je javno priznao da je i sam hrišćanin i da deli veru sa Ermilom. Taj trenutak se u narodu često tumači kao primer istinskog prijateljstva, ali i hrabrosti da se stane uz istinu bez obzira na posledice. Od tog trenutka, njih dvojica su zajedno podneli sva mučenja.
Njihovo stradanje završilo se na strašan način. Prema crkvenim zapisima, osuđeni su na smrt tako što su stavljeni u isti kovčeg i živi bačeni u Dunav. Međutim, ni tada njihova priča nije završena. Nakon tri dana, reka je izbacila njihova tela na obalu, gde su ih pronašli hrišćani i sahranili sa velikim poštovanjem. Kasnije je na tom mestu podignut hram, kao trajni znak njihove žrtve.
Ono što ovaj praznik čini posebnim u narodnom predanju jeste činjenica da se on obeležava i kao pretprazništvo Bogojavljanja. Zbog toga su se kroz vekove razvili posebni običaji i verovanja, naročito u pojedinim krajevima Srbije. Smatralo se da je noć uoči ovog dana posebno snažna, te da molitve izgovorene tada imaju posebnu težinu.
Jedan od običaja koji se i danas spominje jeste molitva u tišini, ranom zorom, pre izlaska sunca. Verovalo se da tog jutra vernik ne treba da započinje dan glasno, niti da ulazi u rasprave ili svađe. Dan je namenjen smirenju, razmišljanju i unutrašnjem miru. Stariji su upozoravali da se na ovaj praznik ne sme započinjati težak fizički posao, jer se smatralo da to donosi nemir u kuću.
- Posebno je naglašavano da se ne ignorišu jutarnji običaji, jer se verovalo da nepoštovanje može doneti lošu energiju tokom cele godine. Iako danas mnogi ove priče posmatraju simbolično, za vernike one i dalje imaju snažno značenje i predstavljaju vezu sa precima i tradicijom.
U narodu se takođe verovalo da Sveti Ermil i Stratonik pomažu ljudima u teškim trenucima, naročito onima koji trpe nepravdu ili se osećaju usamljeno. Njihovo prijateljstvo i zajedničko stradanje tumači se kao poruka da niko nije sam dok god ima veru. Zbog toga su im se ljudi obraćali sa molbama za snagu, istrajnost i zaštitu porodice.
Iako se vremena menjaju, ovakvi praznici podsećaju da duhovne vrednosti ne gube na značaju. U svetu brzine, buke i stalnih obaveza, dani poput ovog pozivaju na zastajanje i tišinu. Ne traži se mnogo – samo malo pažnje, poštovanja i sećanja na one koji su, po verovanju, dali život za ono u šta su verovali.
- Na kraju, bez obzira da li se običaji poštuju strogo ili simbolično, poruka ovog dana ostaje ista: vera, prijateljstvo i hrabrost imaju snagu da nadžive vreme. Upravo zato se Sveti Ermil i Stratonik i danas pamte i slave, kao tihi svedoci jednog teškog, ali svetlog poglavlja istorije.
