Danas na Svetog Savu, vernici širom Srbije obeležavaju jedan od najvažnijih praznika u pravoslavnom kalendaru, koji ima poseban značaj za školu, učitelje i sve đake. Saznajte…
Sveti Sava, zaštitnik srpske pismenosti i duhovnosti, simbolizuje snagu tradicije, a mnogi vernici se drže specifičnih običaja i verovanja vezanih za ovaj dan.
U ovom članku, pišemo o tome kako na Svetog Savu postoje određena verovanja koja su se prenosila s kolena na koleno, a jedno od njih je veoma specifično – na ovaj dan postoje stvari koje se NE smeju uzeti u ruke.
Sveti Sava je bio značajna figura u istoriji Srbije, rođen kao Rastko Nemanjić, sin velikog vladara Stefana Nemanje. Već u mladosti je odlučio da napusti svetovni život i posveti se monaštvu, postajući jedan od najvažnijih osnivača srpske pravoslavne crkve. Legenda o njegovom životu isprepletena je verovanjima i običajima, koji se i danas poštuju. Na primer, na Svetog Savu, veruje se da je strogo zabranjeno nositi crveno, jer ova boja, koja podseća na krv, navodno privlači vukove, koji bi mogli napasti stoku.
- Takođe, postoji i verovanje da ne treba oštriti noževe, britve i druge alate na Svetog Savu. Verovanje potiče iz vremena kada su seljaci brinuli za svoju stoku i smatrali da bi oštri predmeti mogli izazvati zlu sreću, a time i napad vukova. Sveti Sava se smatrao zaštitnikom stoke, a stoka se tog dana puštala na ispašu. Na ovaj način, verovalo se da vukovima treba ostaviti mir da ne bi napali stoku.
Verovanja koja prate ovaj praznik nisu samo vezana za stoku, već i za prirodne pojave. Ako na Svetog Savu grmi, to se smatra lošim znakom i veruje se da će doći do nesreće. S obzirom na to da je zima vreme kada su gromovi vrlo retki, svaka grmljavina smatrana je predznakom nečega lošeg. S druge strane, sunčan dan na Svetog Savu je povoljan znak, koji donosi sreću i blagostanje tokom godine, a veruje se da će tada biti rodna godina.
Pored tih verovanja, postoje i drugi običaji vezani za ovaj praznik. Na primer, iako je post obavezan, ako Sveti Sava ne padne na sredu ili petak, može se slaviti mrsno. Za domaćinstvo, ovaj dan je idealan za obavljanje kućnih poslova. Žene mogu da rade, a čak je poželjno da obave veliko spremanje, jer će to doneti sreću i blagostanje u narednoj godini.
- Sveti Sava je u Srbiji postao simbol prosvete, a i na ovaj dan, deca su podsticana da nauče nešto novo, makar to bila i jedna nova pesma. Veruje se da, ako na ovaj dan deca ništa ne nauče, ostatak godine će biti manje uspešan i produktivan.
S obzirom na to da je Sveti Sava postao duboko ukorenjen u narodnoj tradiciji, mnogi vernici smatraju da su njegova čuda i blagoslovi sveprisutan i da pružaju zaštitu svim vernicima. Prema nekim legendama, on je bio sposoban da smiri oluje i da stvori vodu iz kamena, što ga čini još veće svetiteljem u očima vernika.
- Iako su kroz istoriju postojale brojne pokušaje da se ugasi kult Svetog Save, narod ga nije zaboravio. Tako je, 1594. godine, turski vojvoda Sinan-paša pokušao da uništi kult Svetog Save spaljivanjem njegovih moštiju na beogradskom brdu Vračar. Ipak, ljubav prema ovom svetitelju nije nestala, a njegovo poštovanje je krunisano veličanstvenim Hramom Svetog Save, jednim od najvećih hramova u Evropi, koji je izgrađen na mestu gde su spaljene mošti ovog velikog svetitelja.
Ove tradicije i verovanja vezana za Svetog Savu, bez obzira na to koliko se one mogu činiti neobičnim, predstavljaju deo bogate kulturne baštine i istorije naroda. U svakom kutku Srbije, vernici će danas, uz poštovanje ovih običaja, proslaviti ovaj značajan praznik, koji simbolizuje snagu prosvete i duhovnosti.
