U današnjem svetu, kada se čini da ništa ne može da nas iznenadi, ponekad se događa nešto što zauvijek promeni sve što smo mislili da znamo…
Moj život je, naizgled, bio običan — ispunjen tugom, ali ujedno i nadom da ću ponovo pronaći sreću. Međutim, ni najsvetski pripremljeni umovi ne mogu da predviđaju šokove koje život ume da iznese.
Moj muž Kiril bio je moj svet. Svi su ga znali kao talentovanog muzičara, omiljenog, punog života. I tada je došla ta strašna nesreća — saobraćajna nesreća koja mu je oduzela svaki trag snage.
Ispostavilo se da je moj muž preminuo, ali njegovo telo ostalo je na aparatima. Život je postao tišina, miris alkohola, bolničke odeće, umesto smeha i muzike.
- Nekako sam pronašla snagu da se brinem o njemu, verujući da će se jednog dana probuditi, da će sve ovo biti samo loš san. Ali dok je prošlo šest godina, nešto u meni nije moglo da se pomiri s činjenicom da je samo postojanje u tom bespomoćnom telu bilo dovoljno da verujem u obmanu.
Međutim, tokom tih godina, nešto se promenilo. Nešto što je delovalo kao sitnica u početku, postajalo je sve očiglednije. Svake noći, kada bih dolazila kući, primetila sam da mu se donje rublje menja. Počela sam da sumnjam. Bio je to miris koji nikada nisam mogla da izbegnem — nepoznat, muški, zavodljiv miris parfema, miris koji nije bio moj. Miris mošusa i sandalovine… I cigarete. Svi su to bili detalji koje nisam želela da priznam, ali je moja intuicija bila nepogrešiva.
Jedne večeri, dok sam pakovala torbu za službeni put, odlučila sam da odem, ali ne onako kako sam rekla. Iako sam planirala da budem daleko, nisam mogla da ne proverim šta se zaista dešava u mom domu. Zamolila sam taksistu da me odveze do supermarketa, gde sam ostavila stvari. Zatim sam, potpuno obučena, krenula da se šunjam do prozora spavaće sobe, smišljajući savršeni plan da izbegnem da budem viđena.
Dok su poslednji zraci sunca polako nestajali, u mom stomaku je bio hladan trn. Prošunjala sam se kroz vrt i sakrila u žbunje naspram prozora. Početak zime davao je svemu neki težak ton, ali u toj noći ništa nije bilo težo od mog osjećaja. Neku trenutnu strepnju koja je obuzela moje telo. Na trenutak, sve se smirilo, a onda, odjednom, ugledala sam scenu koja mi je slomila srce.
- Kiril je ležao na svom krevetu, ali ono što nisam očekivala nije bilo samo prisustvo te žene, nego njen nežan, ali intiman kontakt sa njim. Sklonila je njegovu kosu, kao što sam to ja radila prethodnih godina, a onda je pomilovala njegov obraz, kao da je on još uvek tu, živ, i sposoban da oseti.
Moje srce nije bilo samo zatečeno — bilo je slomljeno. Zamišljala sam da je možda još uvek tu, u svom svetu, u tišini. I sada, kad sam ga ugledala u rukama druge žene, shvatila sam da je sve to bilo lažno, da nisam bila samo ja koja je verovala u njegovu nevinost. Njena ruka se spustila prema njegovoj, ljubeći njegovu kožu, a miris tog parfema bio je nevjerojatno poznat, ali na način koji mi je odjednom delovao stran.
- Shvatila sam da više nisam samo supruga. Bila sam prevara koju život nije odobrio. Sve je bilo spremno da postane noćna mora iz koje nije bilo povratka.
Moje srce je bilo osetljivo na sumnje, a sada je bio trenutak da ih konačno proživim. Nije bilo vremena da se povratim. Pružila sam ruku prema ključu, odlučujući šta ću učiniti sa životom koji sam ponovo izgubila.
