U današnjem članku vam pišemo o nečemu što se teško može objasniti rečima – o momentu kada život iznenada postane bajka.Saznajte…
Iako mnogi veruju da su čuda samo deo književnih priča, ova priča će vas naterati da se zapitate: da li je zaista moguće da život postane potpuno drugačiji, kad se najmanje nadate?
Žena o kojoj ćemo vam ispričati ovu priču živela je u velikom, brzom gradu, gde je sve bilo sivo i rutinsko.
Svakog dana je ustajala sa istim osećajem – da su svi ljudi u njenom okruženju samo delovi mašinerije, kockice koje se stalno pomeraju, ali nikada ne izlaze iz svog okvira. Njene misli bile su obojene sivim tonovima grada, dok su prolaznici hodali pored nje, gotovo neprimetni, bez ikakve iskrenosti u očima. Osećala je da su svi zarobljeni u svakodnevnim brigama i da su snovi i magija samo besmislene reči, koje niko već dugo nije pominjao. Verovala je da bajke postoje samo u knjigama, i da se niko ne bori za svoje srećne završetke.
- I tako je prolazila kroz dane. I dani su postajali meseci, a meseci godine, sve u istoj monotoniji. Ništa nije bilo dovoljno snažno da izazove uzbuđenje u njenoj duši, ništa joj nije delovalo dovoljno stvarno da pomeri srce sa mesta. Ipak, jednog dana, sve se promenilo.
Bio je to jedan od onih mirnih večeri kada grad deluje tiho, kada se zlatne boje zalaska sunca prelivaju preko asfaltnih ulica. Hodala je kao i obično, pomalo izgubljena, ali s nagoveštajem da je nešto počelo da se menja. I dok su koraci postajali sporiji, srce je počelo da lupa brže. I tada se to dogodilo.
Pred njom je stajala osoba koja je izgledala potpuno obična, ali nešto u njegovim očima je bilo potpuno neobično. Iskrica koja je sijala iz tih očiju nije imala ništa sa običnim svetlom, bilo je tu nešto… nepoznato. Njegov pogled je bio miran, ali prodoran, kao da je mogao da pročita sve što je ona želela da sakrije. Zamišljeno je pogledala u njega, a nešto u njenoj unutrašnjosti, nešto duboko skriveno, počelo je da se menja. U tom trenutku, vreme je stalo. Grad je iznenada postao tihi svet, a ona se našla u njegovom oku, ne znajući šta će se desiti.
Senke prošlosti, sve što je činilo njenu svakodnevicu, povukle su se, i pred njom je stajao potpuno nov svet. Bilo je to kao da je sve što je poznavala sada postalo beznačajno. Dok su se njegovi koraci približavali, ona je osetila kako se vazduh menja. Kao da se sama atmosfera u okolini zagrevala, poprimajući vibraciju koju nije mogla da shvati. Neko je polako uklanjao granice između njenog sveta i nečeg mnogo dubljeg.
- Osećala je da je okružena nekom nevidljivom strujom koja je sve transformisala. Iako je osećala strah, nije mogla da se odupre. Nije znala šta se dešava, ali je sve bilo previše stvarno. Njeno telo je bilo preplavljeno energijom, a srce je bilo potpuno u novoj realnosti, gde se svakodnevna rutina počela topiti, kao led na sunčanoj svetlosti.
Niko nije mogao da je spreči da se približi toj nepoznatoj energiji koja joj je bila sudbina. I dok su prolazili kroz ulicu, zajedno, bez reči, ona je osećala kako svaka njena misao nestaje, ostavljajući samo čistu spoznaju da je sve što je do tada znala bilo samo predvorje nečega mnogo značajnijeg. Majka, žena koja je navikla na zlatne okvire, nestajala je, a nova verzija nje same rađala se iz tih trenutaka.
Nekoliko minuta kasnije, sedili su na klupi u parku, gde su reči postale suvišne. Njegov pogled je govorio sve što je trebalo da se kaže. Bilo je jasno da je život kakav je znala, nestao. Sada je stajala pred njim, a istina je bila da je već prešla prag promene. Niko joj nije rekao da se život može promeniti u sekundi, ali ona je to sada znala.
- U tom trenutku, nije im bilo potrebno ništa drugo osim tih tihih trenutaka punih značenja koja nisu mogla da se zadrže ni u jednoj reči. A da nije verovala u čuda, sada bi morala. Jer čudo je stajalo pred njom, u najobičnijem trenutku koji je postao sve osim običan.
Svet oko nje je bio potpuno promenjen, a ona je, više nego ikada, bila spremna da zaronimo u nepoznato. Tada je shvatila – čuda nisu samo u knjigama, ona su u stvarnom životu, čineći da svaki dan postane bajka.
