“Ako ovaj put rodiš žensko dijete, nemoj da se vraćaš kući.” REKAO je muž supruzi a onda zanijemio od šoka kada je vidio…

U današnjem članku bavimo se temom koja je  ukorenjena u mnogim zajednicama, a posebno u nekim delovima muslimanskog sveta – stavom prema polu deteta Više u nastavku clanka….

i posledicama koje takva verovanja mogu izazvati u porodici. Iako islam u svojoj osnovi jasno uči da je svako dete dar od Boga, nezavisno od toga da li je muško ili žensko, društvena očekivanja i tradicionalne norme često narušavaju ovu poruku i dovode do situacija koje izazivaju bol, sukobe i nepravdu.

• Mnogi narodi kroz istoriju razvili su uverenje da je muški potomak poželjniji. On se smatra nastavkom prezimena, naslednikom imovine i osloncem u starosti. Ženska deca su, u takvim okolnostima, često bila manje cenjena, pa čak i doživljavana kao teret. Ovakvi obrasci mišljenja preneli su se kroz generacije, iako ih vera sama po sebi ne podržava. U islamu se jasno naglašava da je pol deteta određen Božijom voljom, te da roditelji nemaju nikakvu kontrolu nad tim. Međutim, upravo ljudska očekivanja i pritisci često stvaraju tragedije unutar porodica.

Jedna od najčešćih situacija, nažalost, jeste kada žena rodi dve ili više kćerki, a muž i njegova porodica počnu da je gledaju s prezirom. Umesto da u detetu vide Božiji dar, oni majku doživljavaju kao krivca što nije rodila sina. Zabeleženi su i slučajevi gde suprug postavlja ponižavajuće uslove, govoreći ženi da se ne vraća kući ako opet rodi devojčicu. Takve reči duboko ranjavaju i ostavljaju posledice ne samo na ženu, već i na decu koja rastu u atmosferi odbacivanja.

• Imam Hatib Muhamed Demirović u svojim obraćanjima naglašava upravo suprotno. On podseća vernike da islam nikada nije pravio razliku između muškog i ženskog deteta u pogledu njihove vrednosti. Ono što se traži od roditelja jeste da dete, bez obzira na pol, bude voljeno, negovano i pravilno vaspitano. Demirović jasno kaže da je mnogo važnije da dete bude zdravo i da raste u atmosferi ljubavi i sigurnosti, nego da roditelji robuju predrasudama o tome šta je poželjnije.

U Kur’anu se više puta naglašava da je čovekovo potomstvo dar i iskušenje, a ne predmet vrednovanja po osnovu pola. Islam, kao vera koja podstiče jednakost i pravednost, poziva roditelje da se oslone na ljubav i zahvalnost, a ne na stara, pogrešna verovanja. Upravo ta distinkcija između religije i običaja ključna je da se razume – jer dok islam zagovara ravnopravnost, mnoge tradicije unose nepravdu i nesklad u porodične odnose.

• Sociolozi ističu da posledice ovakvih pritisaka mogu biti višestruke. Žena koja je stalno pod pritiskom da rodi muško dete često prolazi kroz težak emotivni stres, osećaj krivice i nesigurnosti. Pored toga, deca, naročito devojčice, mogu odrastati s uverenjem da nisu dovoljno vredna jer nisu „ono što se očekivalo“. To ostavlja trajne posledice na njihovo samopouzdanje, pa čak i na buduće odnose koje grade.

Sa druge strane, zajednice koje su shvatile i prihvatile istinsku poruku islama pokazuju da porodica može napredovati bez obzira na to da li su deca muškog ili ženskog pola. U takvim porodicama vlada poštovanje, međusobna podrška i zajedništvo, jer je jasno da vrednost deteta leži u njegovom biću, a ne u polu.

• Ova tema je važna jer pokazuje da religija i tradicija nisu uvek isto. Dok islam poziva na ljubav i jednakost, ljudske predrasude često stvaraju bol i podele. Imam Demirović naglašava da svako dete treba da bude dočekano s radošću, jer u njemu leži nada i budućnost porodice. On dodaje da je zadatak roditelja da budu zahvalni i da u svakom detetu prepoznaju dar, a ne da ga vrednuju prema spolnoj odrednici.

Na kraju, važno je istaći da društvo može napredovati tek kada se oslobodi zastarelih obrazaca mišljenja. Prihvatanjem da je svako dete dar, bilo muško ili žensko, porodice mogu izgraditi temelje istinske ljubavi, poštovanja i zajedništva. Islam, kao vera, jasno uči da sudbina nikada ne radi protiv čoveka, već za njega, a dete – bez obzira na pol – upravo je dokaz Božije volje i ljubavi.

Kada se ovakve poruke prenesu i usvoje, više neće biti važno da li je dete sin ili ćerka. Važno će biti samo da je voljeno, zdravo i da odrasta u domu ispunjenom toplinom. To je jedini put ka mirnijem društvu, snažnijim porodicama i ispunjenijem život.