Biti čovek – znači imati ovu osobinu, bez nje ste ništa: Ljubiša Samardžić je jednom rečenicom ubo suštinu života,pročitajte više i saznajte…
Ljubiša Samardžić, legenda srpskog glumišta, zauvek je ostao upamćen po svojim nezaboravnim ulogama, ali i po blagoj naravi koja ga je krasila tokom života.
Preminuo je 8. septembra 2017. godine nakon duge i teške bolesti, ali su njegove reči i mudrost i dalje žive u srcima mnogih. Samardžić je uvek naglašavao važnost integriteta, čestitosti i odgovornosti, i upravo te vrednosti su ga činile velikim i poštovanim kako u profesionalnom, tako i u ličnom životu.
- Njegove reči iz 2015. godine, kada je dao intervju u kojem je razmišljao o životu i o tome šta je zapravo najvažnije, postale su legendarne. Kada su ga pitali šta je to najvažnije u životu, Samardžić je odgovorio: „Biti čovek. Onaj koji ima reč. Koji brani istinu i pravdu. Setite se da Biblija počinje rečima: ‘U početku beše reč’.” Ove reči jasno ukazuju na to da biti čovek ne znači samo postojati – znači živeti prema određenim principima, imati čvrstu reč i biti dosledan u svojim postupcima, čak i kada je to teško.
Ljubiša Samardžić nije govorio o tome kako biti slavan ili kako postati bogat; govorio je o tome kako biti čovek u pravom smislu te reči – osoba koja je pouzdana, odgovorna i koja brani ono što je ispravno, bez obzira na posledice. Njegova životna filozofija bila je zasnovana na čestitosti, a upravo to je ono što mu je omogućilo da bude voljen i poštovan od svih koji su ga poznavali. U vremenu u kojem su laži i nepravde postale gotovo svakodnevna pojava, Samardžić je svojim životom pokazivao da je moguće živeti u skladu sa sopstvenim vrednostima, uvek držeći do istine.
Njegovo detinjstvo bilo je puno izazova – odrastao je u čestitoj rudarskoj porodici, a rano je ostao bez oca. Ipak, duboko je poštovao svoju majku, koja ga je zajedno sa braćom izvela na pravi put uprkos mnogim teškoćama. U svom životu, Samardžić je shvatio da siromaštvo možda nije najgore što se može dogoditi, ali da je najvažnija stvar u životu čestitost, ljubav i međusobno poštovanje. I to su vrednosti koje je prenosio kroz svoje uloge, ali i kroz svakodnevne razgovore sa ljudima koji su ga poznavali.
- Samardžić je isticao da je u životu mnogo važnije imati čestite ljude oko sebe nego bilo šta drugo. On je verovao u snagu dobrote, etike i solidarnosti, a njegova supruga Mira, kojoj je posvetio mnogo divnih reči, bila je ključni oslonac u njegovom životu. Za njega je ona bila osoba koja je svojim instinktom, čestitošću i inteligencijom oblikovala njihov život i pomogla mu da uvek ostane veran svojim principima.
Samardžić je govorio da je zahvalan za to što je imao priliku da bude deo sveta glume i umetnosti, ali je isto tako smatrao da je najvažniji uspeh u životu biti dobar čovek. Verovao je da svako ima odgovornost da bude iskren, da se bori za ono što je ispravno i da nikada ne odstupa od svojih principa. To je bila njegova životna filozofija, koja je ujedno i poruka koju je ostavio svetu.
Njegove reči podsećaju nas da ne treba da tražimo složene odgovore na životne izazove, već da se vodi jednostavnom istinom: biti čovek znači imati čestitost, imati reč i biti dosledan. To je osnovni temelj svakog društva, svakog odnosa, i svake dobre zajednice. Ljubiša Samardžić je bio upravo takav – osoba koja je svojim životom pokazivala da je istina, poštenje i ljubav najvažniji vrednosti kojima treba težiti.
Danas, kada se setimo Ljubiše Samardžića, setimo se njegove glume, ali i njegovih reči, koje nas podsećaju da pravi čovek nije onaj koji samo živi, već onaj koji živi po određenim principima, koji ima čestitost i koji je dosledan svojim vrednostima. I zaista, kako je Samardžić rekao, „u početku beše reč“. I ta reč, čestita i poštena, treba da bude naš vodič kroz život
