Bilo je to oblačno popodne u New Yorku, a bogati biznismen, milioner i osnivač globalne kompanije, Marko Stanić, stajao je pred svojim privatnim avionom, spreman za još jedno poslovno putovanje……
Njegov jet, luksuzno opremljen i zaštićen od bilo kakvih opasnosti, bio je već spreman za polazak.
Marko je bio poznat po svom visokom statusu, a većina ljudi ga je gledala s poštovanjem i divljenjem. Danas je planirao put u London kako bi prisustvovao velikoj poslovnoj konferenciji.
Dok je stajao na stazi, čekajući da uđe u avion, iznenada se začuo krik. “Nemojte ući, avion će eksplodirati!” – glas je bio mlad, prepun straha i očaja. Svi su se okrenuli i ugledali dečaka, možda 12 ili 13 godina, sa prljavom odećom i nogama bosim od zime. Bio je to tipičan, siromašan dečko sa ulice, koji je izgledao kao da nije imao gde da spava, a njegov izgled nije nagoveštavao ništa osim jadne sudbine.
- Dečakov glas je bio pun panike, a njegov pogled, u kojem su se mešali strah i zabrinutost, bio je uperen ka avionu. “Nemojte ulaziti u avion!” – ponovio je, očigledno ljut na to što ga niko ne shvata ozbiljno. U trenutku, nekoliko prolaznika je stalo da ga pogleda, ali su svi samo odmahnuli glavom. Biznismen je bio potpuno zbunjen. Pomislio je da je to samo još jedan nespretan pokušaj da se skupi pažnja od strane beskućnika, koji su obično pokušavali skrenuti pažnju na sebe na razne načine.
Marko je sa osmijehom na licu krenuo ka svom avionu, ignorišući dečaka. “Samo još jedan ludak,” pomislio je. “Šta bi on mogao znati o ovom avionu?”
- Avion je uzleteo uobičajenom brzinom, a Marko je uživao u opuštajućoj atmosferi luksuznog aviona. Imao je i nekoliko važnih poziva koji su ga čekali, pa je odlučio da se opusti, ali nije mogao da izbaci iz glave dečakov vapaj. Možda je to bilo samo iz razloga što su svi ostali ignorisali njegovu poruku, ali osećao je čudnu nelagodu. Uostalom, nikada ne bi pomislio da bi jedan siromašan dečak mogao imati bilo kakve informacije koje bi bile relevantne.
Dok su leteli prema Londonu, iznenada je došlo do kvara na avionu. Pilot je počeo da komunicira sa kontrolom leta, a Marko je primetio da nešto nije u redu. “Ima problema sa sistemom motora,” reče pilot, dok su svi putnici postajali nervozni. U tom trenutku, avion je počeo da se stresa. Kroz prozore su svi putnici mogli videti kako munje udaraju u oblake, a avion je izgubio stabilnost. Pilot je pokušao da se vrati na osnovni pravac, ali kvar je bio previše ozbiljan.
“Molim vas, ostanite smireni,” rekao je pilot kroz zvučnike, “ali postoji ozbiljan problem sa avionom.”
Marko je osećao kao da mu je srce stalo. Shvatio je da je ovo mnogo ozbiljnije nego što je mislio. Avion je postajao sve nestabilniji, i nakon nekoliko trenutaka, pilot je obavestio sve da će morati da obavi vanredno sletanje. Svi su počeli paničiti, a u Markovoj glavi su se vrteli samo dečakovi reči: “Avion će eksplodirati!”
Na sreću, avion je sleteo bez ozbiljnih povreda, ali nakon što su se smirili i svi napustili letelicu, inspektori su počeli da istražuju kvar. Nažalost, utvrđeno je da je došlo do ozbiljnog tehničkog problema koji bi, da se nije primenila nužna procedura, mogao izazvati katastrofu.
Marko je bio zapanjen. U tom trenutku, dok su svi izlazili iz aviona, primetio je dečaka na zemlji, stojeći sa strane. Nije mogao da veruje svojim očima. “Ti si… ti si znao!” rekao je, prilazeći mu. “Kako si mogao da znaš? Kako si prepoznao da nešto nije u redu?”
Dečak je samo pogledao Marka, a onda rekao sa tihim osmijehom: “Vidim stvari koje drugi ne mogu. Znam kad nešto nije kako treba.”
- Marko je bio zbunjen, ali je znao da je ovaj trenutak menja sve. U tom trenutku shvatio je da postoje ljudi, iako siromašni, koji možda poseduju darove koje nijedna bogatstvo ili moć ne mogu objasniti. On je samo stajao, razmišljajući o onome što se upravo dogodilo, dok je dečak nestao u gužvi, nestajući u ulicama koje niko drugi nije primetio.
I tako, Marko je postao vernik u onu staru izreku: “Nikad ne znaš odakle dolazi upozorenje.”
