U današnjem članku vam pišemo na temu koliko jedan čin dobrote može promeniti život, i to ne samo onih kojima pomažemo, već i nas samih.,,,…
Ova dirljiva priča pokazuje kako mali gestovi mogu imati veliki uticaj, pa čak i na one koji su godinama bili potpuno okrenuti samo sebi.
Vrelo sunce je peklo asfalt u Sijetlu, a ljudi su prolazili, zaglavljeni u svojim telefonima, ne primajući ni poglede ni vriske patnje onih koji su bili zaboravljeni u društvu.
Tada je na ulici sedela mala devojčica. Njena odeća bila je prljava i poderana, a kosa zapetljana. U rukama je držala novorođenče umotano u izbledeli ćebence. Mališan je tiho jecao, kao da svaka suza traži pomoć.
- Njena molba nije bila glasna, ali u njoj je bila snaga koju su mnogi odrasli zaboravili: „Molim… Trebam samo malo mleka za brata. Vratiću novac kad porastem…” Rekla je to sa strahom, ali i sa odlučnošću u očima.
U tom trenutku, pored nje je prošao muškarac u elegantnom odelu. Bio je to Dejvid Lozon, milijarder koji je gledao na svet kroz brojke i grafikon. Njegov pogled bio je hladan, a srce daleko od bilo kakvog saosećanja. „Gde su ti roditelji?“ upitao je, mršteći se.
„Nema ih…“ odgovorila je tiho devojčica. „Molim, samo mleko…“
- Iako je izgledalo da ništa u Dejvidu neće reagovati, devojčica je u njegovom srcu probudila nešto što je dugo bilo zaboravljeno. Njene oči, pune straha, ali i neobične hrabrosti, podsetile su ga na njega samog, na trenutke iz njegovog detinjstva kad je svet delovao kao da je protiv njega. I tada, iznenada, nešto je u njemu zadrhtalo.
„Dobro,“ rekao je nakon trenutka tišine, „sve što vam treba. Mleko, hrana, pelene… Sve.“
Prolaznici su se zaustavljali i šaptali, prepoznali su ga: „Pa to je Dejvid Lozon… Onaj milijarder koji nikada nikome ne daje osmeh.“
Devojčica je podigla pogled i ponovo izgovorila ono što joj je bilo u srcu: „Sve ću ti vratiti kad porastem.“
„Već sam vratio,“ odgovorio je on, i na njegovom licu, prvi put posle mnogo godina, pojavila se iskrena, ljudska usmena, koja nije bila poslovna, već prijateljska.
Mesecima kasnije, Dejvid je osnovao fondaciju koja pomaže deci iz teških sredina. Niko nije znao šta ga je tačno podstaklo na to, osim njega samog i male devojčice koja je dala obećanje.
- Lili Turner i njen brat Noah ubrzo su stigli u dom za decu. Lili je vredno učila, radila noću kako bi se brinula o bratu, i njen život je polako počeo da se menja: škola, prijatelji, osećaj da ipak postoji dobrota na ovom svetu.
Prošle su dvadeset dve godine. Lili je došla na humanitarni događaj. Njeno srce je kucalo ubrzano, kao da će svi u sali čuti njeno disanje. Na tom događaju primetila je jednog čoveka, koji je ušao u prostoriju. Bio je to Dejvid. Pomalo stariji, sa tragovima umora na licu, ali sa istim pogledom koji je pamtila.
„Gospodine Lozon…“ počela je, stiskajući u rukama svoj CV. „Jednom ste mi kupili mleko za gladno dete i njegovog brata… To sam bila ja.“
- Dejvid je zatečen zastao, oči su mu se napunile iznenađenjem i prepoznavanjem. „Ta mala devojčica… Držala si obećanje?“ upitao je, još uvek zadivljen.
„Da,“ odgovori Lili, uz osmeh koji nije mogla sakriti, uprkos tremi. „Završila sam školu i želim da radim u vašoj fondaciji, kako bih pomogla drugoj deci, kao što ste vi pomogli meni.“
- Dejvid je klimnuo glavom i bez oklevanja joj ponudio posao. Lili je postala srce fondacije, šireći njen rad, inspirišući sve zaposlene i donatore. Svako dete kojem su pomogli podsećalo ih je na onaj trenutak na suncem okupanoj ulici u Sijetlu, kada je jedan mali gest dobrote zauvek promenio njihove živote.
Ova priča nam pokazuje da dobrota može imati snagu da menja svet, čak i kada to na prvi pogled ne deluje tako. Taj jedan trenutak na ulici, u kojem je devojčica molila za pomoć, ujedinio je dva sveta — svet bogatstva i svet siromaštva — i pokazao da ni jedno ni drugo nisu potpuniji bez ljudske ljubavi i saosećanja.
