Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom Lukijanu, sveštenomučeniku koji je svoj život posvetio skromnosti, pobožnosti i dobročinstvu. Saznajte više u nastavku članka….
Prema predanju, ovaj svetac je svoje imanje podelio siromašnima i ostatak života proveo u manastiru, posvećen molitvi i služenju drugima.
Uprkos mirnom i predanom životu, njegovo ime se vezuje za jedno od najtežih perioda progona hrišćana tokom vladavine cara Maksimilijana.
Lukijana je izdao sveštenik Pankratije, vođen zavišću i željom da preuzme manastir posle njegove smrti. Rimljanima je otkrio gde se svetac nalazi, čime je obezbedio sebi položaj, ali ostavio dubok trag izdaje u hrišćanskoj istoriji. Kada su ga uhapsili, Lukijan je prošao kroz teška mučenja. Kao i mnogi hrišćani toga vremena, prvo je bio prebijen, a zatim bačen u tamnicu bez hrane i vode.
- Progon hrišćana bio je toliko surov da nisu bila pošteđena ni deca. Sačuvano je predanje o dvojici dečaka koji su odbili da jedu hranu prinesenu idolima. Zbog toga su bačeni u vrelo kupatilo gde su u mukama izgubili život, ali se veruje da su ga predali Bogu kao nevine žrtve. Još jedna dirljiva priča vezana je za učenicu Svetog Lukijana, mladu devojku Pelagiju, koja je, da bi sačuvala svoju čistotu od nasilnika, skočila s krova i tako pre završila svoj život.
Nakon hapšenja, Lukijan je sproveden u Nikomidiju, gde je izveden pred cara. Tokom puta uspeo je svojim rečima i verom da preobrati četrdeset vojnika u hrišćanstvo. I oni su, poput njega, podneli mučeništvo i završili svoje živote u veri u Hrista. Lukijan je ponovo bio izložen ispitivanjima, batinama i gladovanju. U tamnici je ostao čvrst, a u jednom zapisu Sveti Jovan Zlatousti piše da je Lukijan prezreo glad i pokazao snagu duha. Njegov primer, kako se navodi, treba da bude pouka svima da se odupru raskoši i telesnim željama, jer se tako priprema snaga za trenutke velikih iskušenja.
Predanje kaže da se Lukijan na Bogojavljenje pričestio u zatvoru, a već narednog dana predao svoju dušu Bogu. Njegovo stradanje se vezuje za 7. januar 311. godine. Iako dan posvećen ovom svecu nije obeležen crvenim slovom u kalendaru, među vernicima se čuva običaj da se toga dana posti u znak sećanja na sveštenomučenika koji je umro od gladi.
- Njegova žrtva i primer pobožnosti ostali su duboko usađeni u hrišćansku tradiciju. Veruje se da Sveti Lukijan svojim molitvama pomaže onima koji mu se obraćaju i da je njegov život svedočanstvo čiste vere i nesebičnog predanja Bogu. Tropar posvećen njemu govori o mučeništvu kao pobedi nad mučiteljima i demonskom silom, a naglašava i njegovu hrabrost i snagu koju je crpeo iz vere.
Danas, u znak poštovanja, vernici se podsećaju na značaj unutrašnje snage, postojanosti i činjenja dobrih dela. U ovom danu se, prema običajima, promišlja o sopstvenoj veri i životu, o tome koliko smo spremni da pomognemo drugima i koliko smo istrajni u duhovnom podvigu. Smatra se da kroz dobro koje činimo drugima, dobro se vraća i nama samima.
Iako se život Svetog Lukijana završio u surovim uslovima, njegova vera ostala je nepokolebljiva. Tamnicu i glad pretvorio je u svoj poslednji podvig, pokazavši da telesna muka ne može pokolebati duhovnu snagu. Vernici danas vide u njemu primer smelosti i odanosti Bogu, primer čoveka koji je i pred smrću sačuvao čistotu vere i spremnost da istraje u onome što veruje.
- Sećanje na Svetog Lukijana nije samo puka uspomena na istorijsku ličnost, već i podsećanje da svaki vernik može svojim životom da svedoči veru, čineći dobra dela i živeći skromno i pošteno. Njegova priča podstiče da se hrabro suočimo s nepravdama, da istrajemo u iskušenjima i da veru ne posmatramo samo kao reč, već kao životni put.
