Danas u članku pišemo o prazniku svete Varvare, velikoj mučenici koja je živela u četvrtom veku, a njeno ime nosi duboko ukorenjene običaje među vernicima, iako se sam praznik slavi samo u manjem broju domova kao krsna slava. Saznajte…
Sveti Varvarin dan, iako nije među najpoznatijim, ima značajnu tradiciju koja se čuva i dan danas.
Sveta velikomučenica Varvara rođena je u Iliopolju, u Maloj Aziji, kao kći bogatog i uticajnog oca Dioskora.
Od mladosti je bila ne samo lepa, već i izuzetno mudra, što je otac želeo da zaštiti držeći je zaključanu u kule svog dvorca. Iako je bila okružena bogatstvom i udobnostima, Varvara nije bila srećna, jer je dušu hranila istinskim željama za smislom života, a ne bogatstvom. Unatoč tome što nije imala nikog da je poduči, u samotnosti je pronašla put do vere, što je kasnije postalo osnovni razlog njene muke i tragičnog kraja.
- Na jednoj od svojih bežanja iz kule, Varvara je srela hrišćanke koje su je uputile na pravi put. Zaintrigirana učenjima hrišćanske religije, ona je odlučila da se obratiti Bogu, a čudotvorni događaji su usledili. U svom kupatilu je, prema tradiciji, izrezala treći prozor kao simbol Svete Trojice i izrezala krst na zidu. Na mestu gde je stajala, izvor žive vode je proključa, koji je potom lečio mnoge. Ali, njeno učenje nije bilo po volji njenom ocu, koji ju je prijavio vlastima. Nakon teške torture, Varvaru je na kraju ubio njen rođeni otac, a vlasti su, zbog mučenja svetice, bile kažnjene gromom.
Varvara je preminula mučeničkom smrću 306. godine, a njene mošti su postale izvor čudotvorne sile, poštovane od vernika širom sveta. Njeno ime je u srpskoj tradiciji duboko povezano sa običajem koji se održava 17. decembra, a koji, iako u manjoj meri, ima svoju značajnu ulogu u životima mnogih ljudi.
- Sveta Varvara ima duboko ukorenjene običaje i tradicije, a u mnogim srpskim domaćinstvima, ovaj praznik obeležava se kroz obaveznu pripremu jela i rituale. U mnogim krajevima priprema se specijalitet zvani “varica”, jelo od raznih žitarica, koje se jede u narednim danima. Takođe, običaj “sejanja žita” je nezaobilazan, gde se žito posadi u plitak tanjir, a očekuje se da ozeleni do Božića. Ovaj običaj simbolizuje nadu i prosperitet u godini koja dolazi, donoseći vernicima sreću i blagostanje.
Zanimljivo je da iako su katolici i neki drugi narodi slični običaji, Sveta Varvara se posebno poštuje u Bosni, gde je ovaj praznik postao i Dan rudara. Kroz taj običaj, rudari odaju počast svetoj Varvari, koja je prema verovanjima zaštitnica rudara, njihovih života i zdravlja.
- Neki vernici veruju da je Sveta Varvara poznata po tome što ima poseban uticaj na zdravlje, pa se često spominje u kontekstu zaštite od bolesti i nesreća. U tom smislu, mnogi ljudi poštuju tradiciju i donose odluke o tome kako će obeležiti ovaj praznik, a među njima se posebno ističu rituali koji se smatraju ključnim za obezbeđivanje zdravlja, blagostanja i mirnog života u narednoj godini.
Ovaj praznik, iako mnogima nepoznat, predstavlja važan trenutak u životima vernika i ljudi koji prate tradiciju. Sveta Varvara, kao simbol hrabrosti, vere i nade, nastavlja da inspiriše mnoge, pružajući im duhovnu snagu i smisao kroz običaje koji povezuju ljude sa prošlošću, verovanjima i duhovnim vrednostima. Danas, poštovanje svete Varvare podseća nas na važnost tradicije, vere i snage koju nam ona može doneti, kao i na vrednost svakodnevnih rituala koji nas čine povezanim sa dubljim značenjem života,
