U današnjem članku pišemo o herojskoj priči Dimitrija Begovića, poručnika u Vojsci Kraljevine Srbije, koji je svojim životom i smrću postao simbol neslomljive borbe i časti. Saznajte….
Dimitrije je bio jedan od ključnih junaka Topličkog ustanka 1917. godine, a njegova hrabrost, odanost i nepopustljivost u borbi protiv okupatora nikada neće biti zaboravljeni. Ovo je priča o njegovoj borbi, gubitku i tragičnom kraju koji je platio za slobodu Srbije.
Dimitrije Begović rođen je 1890. godine u Dobrom Dolu, a s bratom Ivanom je učestvovao u Cerskoj bici 1914. godine.
Oba brata su bila ranjena, a Dimitrije je zbog povreda ostao u okupiranoj Srbiji, umesto da se povuče. Iako je bio ranjen, nije odustao od borbe. Umesto predaje, izabrao je da se bori do kraja. Tokom Topličkog ustanka, pridružio se komitama i postao komandant Jablaničkog odreda.
- Nakon što su ustanak Bugari brutalno ugušili, Begoviću su ponudili izbor – da položi oružje i spasi svoju porodicu, ili da se suoči s užasnim posljedicama. U pismu koje su mu poslali, nudili su mu život i sigurnost, ali Begović je odgovorio nedvosmisleno: “Ubijali ste na hiljade porodica komita, ubićete i moju, jer se ja nikada neću predati. Srpski oficir se ne predaje.” Ova odlučnost, međutim, dovela je do strašne odmazde. Njegova supruga, koja je bila trudna u sedmom mesecu, kao i četvoro dece, mučeni su i spaljeni živi. Djeca su se, u strahu i agoniji, pribila uz majku, i nakon požara njihova tela nisu mogla biti razdvojena. Meštani su ih sahranili zajedno u jednoj raku, u selu Gajtan.
- Iako su mu uzeli najbliže, Dimitrije Begović nije se slomio. Umesto toga, on je nastavio da se bori, uprkos gubicima i stalnom progonu. Nakon što su mu izdajom odali njegovo skrovište, Begović i njegovi borci bili su opkoljeni. U borbi za opstanak, Begović je bio ranjen i bez municije, ali nije odustao. U trenutku kada su ga bugarski oficiri približili, on je odlučio da uzme sudbinu u svoje ruke. Izašao je iz zaklona s podignutim rukama, noseći dve bombe sakrivene u rukavima šinjela. Kada su mu se bugarski oficiri dovoljno približili, aktivirao je bombe, poginuvši zajedno sa dvojicom oficira. Dimitrije Begović je izabrao trenutak svoje smrti, birajući slobodu i časnost.
Posle njegove pogibije, Bugari su mu odsekli glavu i nosili je na kolcu po srpskim selima, pokušavajući time slomiti otpor. Međutim, njihova brutalnost nije im donela uspeh. Smrt Dimitrija Begovića postala je simbol otpora, a njegovo ime postalo je inspiracija za mnoge. Godinama nakon toga, Dimitrijeva sestra Milica uzela je pravdu u svoje ruke i ubila izdajnika koji je prodao njenog brata. Njeno delo nije bilo suđeno, jer je izdaja bila poznata svima.
- Dimitrije Begović nije tražio da bude zapamćen, ali njegov herojski čin ostao je trajni deo istorije. Iako je izgubio sve – svoju porodicu i život – on nije izgubio svoju čast. On je živeo kao heroj, a njegova smrt nije ugušila borbu, već je raspalila vatru slobode i otpora koja je trajala godinama. Dimitrije Begović nije samo ime u istoriji, već simbol borbe, hrabrosti i ljubavi prema svojoj zemlji.
