Sveti Luka, koji se u narodu proslavlja svake godine 31. oktobra, zauzima posebno mesto u srpskoj tradiciji. U nastavku saznajte više….
Lučindan nije samo datum u kalendaru, već dan u kojem se vere, običaji i narodna predanja prepliću, a domaćinstva dobijaju priliku da obnove zajedništvo i setu na vrednosti koje nose kroz vekove.
Sveti Luka se slavi kao lekar, apostol i ikonopisac, a mnogi ga doživljavaju kao zaštitnika zdravlja i doma.
Stara narodna poslovica „Sveti Luka, sneg do kuka“ i danas se prepričava, iako je njen prvobitni smisao bio praktičan podsjetnik poljoprivrednicima da privode kraju poslove u polju i spremaju se za hladne dane. Danas ona nosi simboličnu poruku – da Lučindan označava prelazak iz toplih u mirnije, zimske dane.
- Običaji povezani s ovim praznikom i dalje se njeguju. Veruje se da se na ovaj dan treba izbegavati svaka rasprava i svađa, jer je sam Sveti Luka bio poznat po blagosti i dobroti. Posebna pažnja posvećuje se gostima – u narodnom verovanju stoji da prva osoba koja uđe u kuću na Lučindan donosi sreću ili nesreću za celu godinu. Zato domaćini s nadom iščekuju da im prvi posetilac bude neko ko nosi vedrinu i zdravlje.
Kada se govori o samom životu Svetog Luke, predanje kaže da je bio jedan od četrdesetorice Hristovih apostola, ali i lekar i slikar ikona. Njegovo ime se vezuje za Jevanđelje po Luki i Dela apostolska, dela koja su vekovima oblikovala hrišćansku veru. Mošti ovog svetitelja bile su čuvane u Carigradu, dok se deo njegovog stopala danas nalazi u manastiru Kosijerevo. Još u 4. veku širila su se svedočenja o čudotvornoj moći njegovih moštiju, posebno u lečenju bolesti očiju. Upravo zato se i danas Sveti Luka priziva kao zaštitnik zdravlja i kao onaj kome se vernici mole u trenucima slabosti.
- U crkvenim spisima i među teolozima ponekad su postojale dileme oko autorstva Jevanđelja po Luki. Dok deo savremene nauke tvrdi da je tekst nastao kasnije, pravoslavni vernici ostaju čvrsti u uverenju da je reč upravo o Lukinom svedočenju i njegovoj bliskosti sa Hristovim apostolima. Bez obzira na različita tumačenja, ostaje činjenica da su reči koje se njemu pripisuju oblikovale veru generacija.
Lučindan se u mnogim porodicama obeležava i kao krsna slava. To je trenutak kada se pali slavska sveća, lomi kolač i iznosi žito, a okupljena porodica kroz molitvu i pesmu proslavlja svog zaštitnika. Ovaj običaj ne nosi samo religiozno značenje, već i snažnu poruku zajedništva, ljubavi i praštanja. Vernici veruju da blagost i mir u kući na Lučindan znače godinu ispunjenu zdravljem i srećom.
Posebno mesto zauzima molitva Svetom Luki, za koju se smatra da pomaže bolesnima i donosi utehu onima koji pate. Njen ton je skroman i iskren – vernik se obraća svetitelju da mu izmoli snagu, oproštaj i duhovni mir. U molitvi se posebno ističe želja za razumevanjem Svetog pisma i traženjem puta ka Bogu. Suze pokajanja i vera u Božju milost, kažu sveštenici, najdublji su lek i za dušu i za telo.
Mnogi sveštenici podsećaju da Sveti Luka nije bio samo pisac i lekar, već i primer kako vera i dobrota mogu da izleče i telo i dušu. Na Lučindan, naglašavaju, ljudi treba da se podsete da praštanje i ljubav donose više zdravlja nego bilo koji lek. Tako je praznik postao i podsetnik da briga o bližnjima i blagost u srcu donose mir u dom, ali i snagu da se prevaziđu bolesti i nevolje.
- U današnje vreme, dok se mnogi bore s izazovima svakodnevnog života, Lučindan podseća da postoje vrednosti koje nikada ne zastarevaju. Dobrota, saosećanje i vera i dalje ostaju stubovi na kojima se gradi i porodica i društvo. Oni koji obeležavaju ovaj praznik znaju da nije dovoljno samo zapaliti sveću – važno je u srcu nositi ono što je Sveti Luka svojim životom pokazao: ljubav prema ljudima i veru u Božju milost.
Na kraju, ostaje pouka: ko s mirom i dobrotom dočeka Lučindan, takvu godinu može da očekuje. I zato se u narodnom verovanju toliko gleda na to ko prvi ulazi u kuću. Jer gost na ovaj praznik ne donosi samo sebe, već i simbol budućih dana.
Lučindan je, dakle, praznik zdravlja, vere i zajedništva. On nas uči da mir, ljubav i dobrota nemaju cenu i da su najveće blago koje možemo poneti sa sobom u svaki naredni dana.
