Tea je stajala ispred ogledala, zglobovi pobeleli od snažnog stiska lavaboa. U crvenoj haljini, crvenom karminu i frizuri koja je vrištala „pogledaj me“, izgledala je savršeno. …..
Izgledala je kao osveta. Na dan kada se Marko venčao, Tea je bila u potpunosti posvećena tome da mu uništi dan, da pokaže koliko je duboko povređena.
Njegova izdaja, puna laži, nosila je gnev koji je ona nosila mesecima. Danas, mislila je, biće trenutak kada će mu pokazati koliko ga mrzi.
- Iako nije bila pozvana na venčanje, Tea nije mogla da ostane kod kuće. Stigla je do luksuznog restorana na brdu, odlučna da napravi haos. Svi pogledi su se okrenuli prema njoj kad je kročila unutra, a njen pogled se odmah srešao s Markovim. Zaledio se.
„Tea?“ pitao je, iznenađen i zbunjen. „Šta ti radiš ovde?“
„Došla sam da ti čestitam, Marko“, odgovorila je hladno, dok su joj reči bile slatke, ali toksične. „Nisi me pozvao. Kakav propust.“
- Marko ju je uhvatio za ruku, moleći je da ne pravi scenu, ali Tea nije mogla da se zaustavi. Počela je da ga ispituje o njegovoj novoj ženi, kako je mogao da je zameni. Ali onda, iznenađenje. Nešto je tiho prekinulo scenu.
Tea se okrenula, spremna da se suoči sa ženom koja joj je, kako je mislila, ukrala život. I tu je stajala Ena – prelepa, ali krhka žena, u invalidskim kolicima. Nije bila onakva kakvu je Tea zamišljala. Ena joj se osmehnula.
„Vi ste Tea?“ pitala je tiho, a glas joj je bio slab. „Marko mi je mnogo pričao o vama.“
- Tea je stajala, reči su nestale iz njenog grla. Iznenađena, nesposobna da bilo šta kaže. Ena joj je ispričala priču koja je promenila sve što je Tea mislila o svom bivšem partneru. Marko i Ena su se znali pre nego što je Tea ušla u njegov život, ali pre tri godine, Ena je doživela ozbiljnu nesreću i obolela. Znala je da je njeno vreme ograničeno, pa je odlučila da nestane iz Markovog života da ga ne bi gledala kako umire. Međutim, pre šest meseci, Marko je slučajno sreo Enu ponovo i saznao istinu. Iako je znao da imaju malo vremena, nije mogao da je napusti.
Tea je bila šokirana. Svi njeni planovi o osveti, sav bes, sve je to delovalo tako jeftino i vulgano u poređenju sa stvarnim problemima Marka – njegovom ljubavlju prema ženi koja je spremna da ga napusti.
„Ovo venčanje“, rekla je Ena, pomilovala je čipku na svojoj venčanici, „Ovo je bila moja poslednja želja. Znam da je brzo. Ali mi nemamo mnogo vremena. Samo sam želela… da budem njegova žena. Makar na jedan dan.“
- U tom trenutku, Tea je shvatila da nije bila izdana. Nije bila zamenjena. Nije bila nevoljena. Bilo je to mnogo dublje. Njen bes se topio, a saosećanje i tuga su je obuzeli. Prišla je Enama, kleknula pored nje i tiho rekla: „Žao mi je. Nisam znala.“
Ena ju je uhvatila za ruku i odgovorila: „Znam, ali sada znate. Ne uništavajte mu ovaj dan. To je jedino što imamo.“
- Tea je pogledala Marka, sada već bez mržnje, samo sa tužnim saosećanjem. Klimnula je glavom i, bez reči, prošla pored zapanjenih gostiju. Njena crvena haljina više nije bila simbol osvete. Bila je simbol njene sramote.
Tea je došla na venčanje da uništi Markov dan, ali ono što je otkrila u Eninom slabošću, njenoj ljubavi prema Marku, pokazalo joj je da je ljubav mnogo složenija nego što je ona mogla da zamisli. Uništeni su bili oni, ne ona.
