U današnjem članku, razmatramo duboku i složenu granicu između ljubavi i obaveze, koja se često zamagljuje, a mnogi ljudi je zbunjuju i misle da ljubav podrazumeva spašavanje drugih. Saznajte više u nastavku..,….
Autorica priče deli svoju ličnu ispovest o tome kako je godinama verovala da ljubav znači bezuslovno davanje, potpuno zaboravljajući na sebe, i kako je to postepeno iscrpljivalo njen emotivni i mentalni kapacitet.
Godinama je verovala da je ljubav bezuslovna. Mislila je da pravi znak ljubavi jeste borba za nekog drugog, bez obzira na to koliko to traži od nje.
Njene misli su bile ispunjene verovanjem da, ako voliš, moraš biti spreman da izdržiš sve – i borbe i žrtve. Počela je davati sve od sebe da pomogne onima koje voli, verujući da će im tako olakšati život i popraviti njihov svet. Svaka osoba koja je bila u bolu, svakom prijatelju koji je patio, ona je želela biti ruka spasa. Verovala je da je njena dužnost da popravi njihove živote, da ih “spasi” od njihovih problema.
- Međutim, s vremenom je shvatila da je ta njena želja da “spasi” postala nešto više od ljubavi – postala je obaveza. Ispod površine te plemenite namere, skrivalo se emocionalno iscrpljivanje. Previše je ulagala u druge, a zaboravljala na sebe. Nije znala postaviti granice, jer je smatrala da ako voliš, onda moraš biti spreman žrtvovati se, pa čak i ako to znači potpuno potrošiti svoju energiju, emocionalnu stabilnost i zdravlje.
Ona je, godinama, mešala ljubav i dužnost. Verovala je da je prava ljubav borba, da ako ne boli, to nije prava ljubav. Mislila je da ljubav znači da se stalno boriš, da “spašavaš”, da menjaš ljude oko sebe, čak i kad oni nisu spremni da se promene. Vremenom je to postalo iscrpljujuće. Počela je da se oseća emocionalno prazno, iscrpljeno i umorno. Iako je pomagala svima, bila je iscrpljena. Bilo joj je jasno da je nešto pogrešno, ali nije znala šta. Pitala se zašto je stalno umorna, zašto se oseća kao da živi tuđe živote, a ne svoj.
- Onda je shvatila. Nije živela svoj život. Bilo je vreme da prestane da se žrtvuje u ime “ljubavi”, jer ljubav nije borba. Počela je da uči šta znači zdrava ljubav. Shvatila je da ljubav ne znači spašavanje, da nije njena dužnost da popravi ili spasi druge. Ljubav znači poštovanje – i prema sebi i prema onima koje voli. Naučila je da “spašavanje” nekog nije čin ljubavi, već čin straha – straha od napuštanja, straha od toga da je neće voleti, da neće biti korisna. Taj strah je bio pokretač njenog ponašanja. Verovala je da će, ako ne spasi druge, biti napustena, da njena vrednost zavisi od toga koliko može da učini za druge.
Naučila je da ljubav ne znači žrtvovanje, već poštovanje – poštovanje svojih granica i poštovanje tuđih granica. Da bi volela druge, prvo mora da voli sebe. Ljubav ne treba da bude teret. Ljubav ne treba da bude borba. Ljubav je podrška, razumevanje, sloboda. Shvatila je da je njena vrednost zasnovana na tome koliko može da bude verna sebi, a ne na tome koliko može da pomogne drugima. Ako voliš nekog, možeš ga pustiti da ide, ako je to ono što treba da uradi. Ljubav nije vezivanje, ljubav je prisutnost. Ljubav je sloboda.
- Najteža lekcija koju je naučila bila je shvatanje da neki ljudi ne žele da budu spašeni. Nisu oni nemoćni, nisu nesposobni, ali nisu spremni da se menjaju. I to moraš poštovati. Ne možeš pomoći nekome ko još ne priznaje da mu pomoć treba. Možeš voleti nekog i pustiti ga da pronađe svoj put. Ponekad ljubav znači da moraš biti spreman da se povučeš. Ponekad znači otići, čak i kada to znači rastanak. Ponekad ljubav znači prestati spasavati one koji ne žele biti spašeni.
Danas je odlučila da voli na zdrav način. Nema više spašavanja, nema više borbe za ljude koji nisu spremni da se promene. Naučila je da voli bez stresa i očekivanja, da voli bez potrebe da menja ili “spasi” druge. Naučila je da kažemo “ne” bez krivice, da se pusti bez gorčine. Ljubav je sloboda, ona je prisutnost, ona je poštovanje. Sada se voli i poštuje onako kako zaslužuje, sa puno granica i svesti o sebi.
Granica između ljubavi i obaveze postaje jasna kad prestanemo da je prelazimo, kada prestanemo da dajemo iz straha i počnemo da dajemo iz ljubavi. Ljubav nije dokazivanje. Ljubav je sloboda. U tom trenutku, ona je pronašla mir – mir u ljubavi koja ne traži žrtvu, koja nije borba. Ljubav je mir koji dolazi kada prestaneš trčati za onima koji nisu spremni da hodaju pored tebe.
Ova lekcija nije bila lako naučiti, ali je bila najlepša lekcija o ljubavi koju je mogla naučiti.
