Priča koju podeljujem sa vama nije samo o ljubavi, već o očekivanjima, iluzijama i stvarnoj prirodi života u porodici koja nije moja. Saznajte…
Imali smo različite snove, ali možda smo oboje bili previše optimistični u pogledu onoga što ćemo moći da pružimo jedno drugom.
Upoznao sam Natašu preko aplikacije za upoznavanje, imala je troje dece iz prethodnog braka, a ja sam bio čovek od 45 godina koji je želeo da izgrade porodicu. Njene reči na profilu su bile jasne: “Ne tražim sponzora, ali je važno da prihvatiš moju situaciju.”
Mislio sam da je to iskreno i odmah sam se zaljubio u njen stav. Mislio sam da ću biti njen oslonac i prava porodica koja je tražila. Nismo gubili vreme. Prvi susret je bio jednostavan, u parku. Upoznali smo se bez maski, Nataša je bila iskrena o svom životu. Razvod, samostalno odgajanje troje dece. Mislio sam: “Ovo je žena koja zna šta želi.”
- Nismo čekali dugo. Nakon nekoliko meseci viđanja, Nataša je predložila da počnemo da živimo zajedno. Odlučio sam da pristajem, iako nisam bio potpuno siguran. Želeo sam porodicu, bio sam umoran od samoće, a njen predlog zvučao je kao logičan korak. Zajedno sa njenom decom, uselili smo u moj trosoban stan.
Iako se sve činilo dobro u početku, ubrzo sam shvatio da nije sve tako jednostavno. Puno toga je počelo da me zbunjuje. Moje želje su nestajale u gužvi. Nataša i deca su imali svoj ritam života koji nije uključivao mene. Jutra su počinjala s njom, deca su imala sve svoje obaveze, a ja sam postao samo dodatak. Postao sam samo finansijski oslonac, osoba koja je “tu” da ispuni sve njihove potrebe, ali nisam bio aktivni učesnik u njihovim životima.
Pokušao sam da budem uključen. Onda sam predložio da izađemo zajedno, na roštilj, na vazduh. Nažalost, raspored dece bio je važniji od svega. Nedeljni planovi su već bili “zaključani”, a moja potreba za zajedničkim vremenom bila je nevažna. Brzo sam shvatio da deca, njihova rutina, obaveze, pa čak i njihove igre, dolaze pre mene. Moje želje i planovi nisu bili deo tog sveta. Nataša je bila umorna, a deca su sve činila da se osećam kao stranac u svom domu.
Ponekad je bilo teško. Uložio sam mnogo, ali nisam mogao da učestvujem u stvaranju zajedničkog života. Deca nisu imala puno interesa za mene. S vremena na vreme sam pokušavao da se uključim, da napravim planove, da budem deo njihovog sveta. Ali nisam bio pozvan. Moje mišljenje nije imalo težinu. Njihov svet je bio previše zatvoren za mene.
- Finansijski sam postao njihova podrška, ali emocionalno sam bio isključen. Počeo sam da shvatam da moja plata ide za njihove potrebe, a moji troškovi, moji snovi i moji želje postali su zanemareni. Bio sam samo “dobar čovek” koji je finansijski pomogao, dok sam izostao iz njihovog života. Moje pitanje o troškovima je naišlo na osudu, jer je bilo shvaćeno kao nešto negativno, kao da sam pokušao da izračunam vrednost nečega što mi nije bilo dozvoljeno.
Moj trenutni status je bio jasno definisan: samo sam bio figura u pozadini. Deca su imala svoje obaveze, Nataša je bila zauzeta sa njima. Za mene je bilo samo nekoliko poljubaca u obraz i zahvalnosti, koja nije bila istinska, već je bila više kao obavezna ljubaznost. Moja stvarna uloga nije bila jasna ni meni ni njima. Postepeno, sve je postalo jasno – bio sam samo rešenje za njihove probleme, osoba koja je sve plaćala, ali nije imala pravo da se pita ili odlučuje.
- Ispunjavao sam ulogu koju su od mene očekivali, ali nisam se osećao voljeno, poštovano, niti željeno. Na kraju, došlo je do onog trenutka kad sam shvatio da ne mogu više. Bio sam umoran od toga da budem nevidljiv, da budem tu samo kao finansijska potpora, ali ne kao stvarni partner. Kad sam predložio da proslavimo Novu godinu zajedno, Nataša je rekla da imaju tradiciju, da je sa decom na drugom mestu. Tada sam shvatio da nisam deo njihove porodice. Moji planovi nisu bili važni.
I tako sam odlučio da raskinemo. Bio sam umoran, jer sam shvatio da nisam ni bio deo njenog života, samo privremeno rešenje za njene svakodnevne potrebe. Deca nisu imala emocija prema meni, nisam bio voljen na pravi način. Nataša je bila zahvalna, ali to nije bila ljubav. To je bila ljubaznost prema nekom ko je ispunjavao određene potrebe.
Ispovest o ovoj vezi mi je pokazala jedno – kada uđeš u život osobe koja ima decu, uvek ćeš biti u drugom planu. Ti si tu da popuniš praznine, ali nikada nećeš biti u centru tog života. Ako nisi spreman da budeš samo figura u pozadini, nemoj ni početi. Jer napuštanje takvog života, bolno je.
