U današnjem članku želimo da prenesemo jednu neobičnu životnu priču o ljubavi koja se usudila da prkosi granicama koje su postavili ljudi i običaji. Više u nastavku…
To je ispovest žene koja je odrasla u muslimanskoj porodici, a srce ju je odvelo do čoveka iz druge vere – Srbina.
„Kada sam ga upoznala, nisam razmišljala o njegovom poreklu, niti o veri kojoj pripada. Videla sam samo čoveka koji mi je davao pažnju, toplinu i sigurnost.
Ljudi često kažu da ljubav ne zna za granice, ali tek kad sam ga zavolela, shvatila sam koliko je teško živeti u društvu koje te stalno podseća da si prešla ‘crtu’.“
- Njeni roditelji nikada nisu prihvatili taj brak. U njihovim očima to je bio čin neposlušnosti, gotovo izdaje. „Godinama nisu želeli ni da me čuju, ni da vide. Za njih je on ostao zauvek ‘onaj druge vere’. Kada bismo se slučajno sreli, osećala sam da ih boli samo njegovo prisustvo. On, međutim, nikada nije rekao ništa loše o njima. Naprotiv, govorio je da moramo imati strpljenja, da će možda vreme izlečiti rane.“
Prošlo je deset godina od kako su se venčali, a njihov odnos je samo jačao. „Moj muž je moj oslonac. On je pažljiv, obrazovan, brižan. Profesor je na fakultetu, a istovremeno i čovek koji nikada nije prestao da me stavlja na prvo mesto. Ponekad se pitam kako mu polazi za rukom da ostane tako smiren i dostojanstven kada zna da ga moja porodica odbacuje. Dok ja gorim od bola i ljutnje, on pronalazi reči utehe.“
- Ipak, život je umeo da im servira neprijatne situacije. „Ovog leta moja majka me je pozvala. Posle godina ćutanja, jedini razlog njenog javljanja bio je da pita može li moj muž pomoći da ćerka njene rođake dobije posao. Bilo mi je teško da poverujem – čoveka kojeg nikad nisu nazvali zetom sada žele da iskoriste za svoje potrebe. Kada sam mu to ispričala, on je samo rekao: ‘Ako mogu pomoći, biće mi zadovoljstvo.’ I tada sam shvatila svu veličinu njegovog karaktera.“
Ali ona nije mogla da ostane ravnodušna. „Posle nekoliko dana rekla sam mami da ne može pomoći. Nisam htela da se osećam kao da ga daju sebi za pravo kada im treba, a ostatak vremena ga gledaju s prezirom. Ako ni posle deset godina ne mogu da ga prihvate, onda nemaju pravo da od njega traže usluge. To je bio moj način da zaštitim njega i našu ljubav.“
- Ova ispovest otkriva ono što mnogi zaboravljaju – da je ljubav mnogo više od tradicije, običaja i verskih granica. Kada dvoje ljudi izaberu jedno drugo, oni se bore ne samo sa svakodnevnim izazovima života, već i sa težinom očekivanja okoline. „Možda nikada neću dočekati dan kada će ga moji roditelji osloviti kao zeta, ali znam da sam uzela za muža čoveka koji me svakodnevno čini srećnom. To je bogatstvo koje se ne meri tuđim mišljenjem.“
Njena priča je podsećanje da istinska osećanja ne poznaju prepreke. „Mnogi su očekivali da će naš brak puknuti pod pritiskom, ali on traje. Ljubav koju imamo veća je od zidova koje su drugi podigli između nas. Da ponovo biram, opet bih izabrala njega, bez obzira na cenu.“
- Jer na kraju, kako kaže, ono što ostaje nije vera koju nosiš u dokumentima, nego srce koje pružaš osobi pored sebe. A to srce, kada voli iskreno, ruši sve barijere
