U današnjem članku pišemo o roditeljstvu koje ne zavisi od biološkog porekla, već od srca, ljubavi i prisutnosti. Sergej Ćetković, poznati muzičar, javno je podelio svoju emotivnu priču o usvajanju svojih ćerki, pokazujući svetu da ljubav prema deci nije definisana krvnim vezama, već odlukama i postupcima koje roditelji svakodnevno donose.U nastavku više….
Kada je Sergej Ćetković odlučio da postane otac, nije bilo lako. On i njegova supruga Kristina doneli su odluku koja je zauvek promenila njihov život.
U svoju porodicu su primili devojčicu Lolu, a dve godine kasnije i Milu. Iako su o ovoj važnoj odluci dugo ćutali, želeći da njihova porodica ostane zaštićena od spoljnog sveta, Sergej je osetio da je sada pravo vreme da podeli svoju priču.
Društvo još uvek ima predrasude prema usvajanju, a mnogi roditelji odlučuju da prikriju istinu, misleći da će tako zaštititi svoju decu. Sergej i Kristina su odlučili drugačije. Njihove devojčice nisu odrastale u iluziji – uvek su znale da su bile izabrane, voljene i poželjne, bez obzira na to odakle dolaze. Sergej je svojoj deci objasnio da ljubav ne poznaje razlike između „rođenih“ i „usvojenih“ – postoji samo ljubav koja prepoznaje i spaja.
- Jedan trenutak koji je ostao svima u sećanju bio je trenutak kada su došli po Milu. Mala devojčica je, prema Sergejevim rečima, podigla ruku i rekla: „Evo me.“ U toj jednostavnoj rečenici stajala je sva sudbina, izbor i pripadanje. To je bio trenutak kada su svi putevi konačno došli do svog cilja.
Život njihove porodice je, iako ispunjen svakodnevnim rutinama, obeležen sitnicama koje život čine vrednim. Lola je mirna i blaga, dok je Mila radoznala, kreativna i puna energije. Sergej se ponosi njenom ljubavlju prema crtanju i njenim snovima da postane režiserka. Roditeljstvo za njega nije projekt savršenstva, već proces učenja, grešaka i rasta.
Iako priznaje da ponekad nije strpljiv i da se obruši na decu, on se brzo pokaje, a deca ga podsećaju na pravu suštinu – ljubav, bliskost i prisutnost. Ove sitne svakodnevne radosti su ono što život čini potpunim, a Sergej sa ponosom ističe da ljubav ne zavisi od savršenstva, već od prisutnosti u svakom trenutku.
- Njegova poruka svima koji razmišljaju o roditeljstvu je jasna: roditeljstvo nije o savršenstvu, već o sigurnosti, ljubavi i stvaranju doma. Usvajanje, u tom kontekstu, nije čin milosrđa, već ravnopravan put do porodice. Rečenica koju je Sergej rekao svojim ćerkama – „Ja sam vas rodio iz srca“ – postala je simbol ove duboke istine: ljubav ne pita za poreklo, ona prepoznaje i traje zauvek.
- Ova priča govori o hrabrosti da se voli bez zadrške, o snazi roditeljstva koje ne menja samo živote dece, već i odraslih.
Sergejeva priča o roditeljstvu nosi snažnu poruku o ljubavi koja ne zavisi od genetike, već od svakodnevnih odluka, pažnje i brige. On i Kristina su svojim ćerkama pružili ljubav koja nije prepoznavala razliku između bioloških i usvojenih veza. Od samog početka, deca su znala da su voljena, bez ikakvih uslova i nesigurnosti. Sergej je, kroz jednostavne, ali emotivne reči, objasnio ćerkama da su one izabrane, da su ljubav koja je došla do njih, a ne nešto što je “dodeljeno” ili slučajno. Ovaj pristup je pokazao da prava ljubav ne treba da bude vezana za prošlost ili poreklo, već za budućnost koju zajednički grade.
