Danijel Foster nije mogao ni da zamisli da će njegova kuća postati pozornica najgore vrste izdaje. U nastavku više….
- Tog popodneva, vraćajući se ranije s posla, nosio je osmeh i fascinantnu vest koju je želeo da podeli sa svojom suprugom Klarom. Međutim, kad je zakoračio u dnevnu sobu, umesto očekivanog ljubaznog pozdrava, dočekao ga je zvuk smeha – smeha koji nije odgovarao običnom razgovoru. Na tepihu su stajale Klarine cipele, a pored njih i pojas njegovog brata, Majkla.
Srce mu je poskočilo, a noge same krenule prema vratima. Kad je gurnuo vrata, prizor koji je video zauvek će mu ostati urezan u sećanju: žena koju je voleo, i brat kome je verovao, zagrljeni u trenutku koji je u njegovoj glavi postao noćna mora. U tom trenutku, bes je obuzimao Danijela, ali umesto da reaguje burno, on je ostao miran. Hladan osmeh mu je obasjao lice, neočekivan, ali strašniji od bilo kakve galame.
„Ne prekidajte zbog mene,“ rekao je ravnim glasom. Njegove reči su bile dovoljno oštre da su izazvale uznemirenost u Klarinom srcu, dok je Majkl skrenuo pogled. Bez vike, bez nasilja, Danijel je samo zatvorio vrata i otišao, ostavljajući ih u tišini koja je značila mnogo više nego bilo koji zlostavljajući gnev.
- Klara, misleći da je Danijelov šok samo reakcija na iznenađenje, nije ni slutila da je njegova tišina zapravo početak njihove propasti. Do večeri, njihov zajednički račun bio je prazan, sve kartice su bile blokirane, a telefonski brojevi prijatelja i rodbine preplavljeni su porukama koje su otkrivale istinu.
- Klara nije mogla da veruje. Sledećeg dana, vratio se u njen život hladni, nepopustljivi Danijel. Ispod svega toga, njen život se raspadao.
„Zašto si to uradila?“ upitala je te večeri, dok je u rukama držala telefon, koji nije prestajao da zvoni od poruka. „Uradiо šta?“ odgovorio je Danijel, hladnim tonom. „Pokazao sam ljudima ko si. Rekao istinu.“
- Majkl je pokušao da razgovara sa bratom, ali Danijel je odlučio da je sve već rešeno. „Ti više nisi moj brat,“ odgovorio je. I, bez obzira na pokušaje, ništa ga nije nateralo da promeni svoj stav. Porodici je poslao samo kratku poruku: „Ne tražite me da oprostim izdaju.“
Klara je pokušavala sve da bi vratila Danijela, molila ga, plakala i slala poruke, ali svi su je napustili. Prijatelji su prestali da je podržavaju, rodbina je bila sramota, i konačno je, bez ikakve podrške, napustila zajednički dom, ponosno noseći samo dva kofera. Majkl je odustao od nje, a glasine o njihovoj aferi postale su gradskom pričom.
Danijel je, međutim, nastavio svoj život. Bez osvećivanja, njegova tišina bila je najjači odgovor. Bio je miran, nije trošio reči, jer su svi oni sada bili samo epilog njegove potpunosti i unutrašnje snage.
Nekoliko meseci kasnije, na porodičnom okupljanju, Klara je pokušala da ga pronađe, da ga pogleda, da mu se obrati. Ali Danijel, ni ne obazirući se na nju, samo je okrenuo glavu i nastavio razgovarati sa drugima. Njegova tišina bila je najteža kazna koju je mogla da doživi.
- Klara je s vremenom priznala prijateljici da je njen najveći strah bio videti Danijela srećnog sa drugom ženom, nasmejanog, onakvog kakav je bio sa njom. Ali, Danijel se nije obazirao na njen strah. On je znao da tišina može biti glasnija od bilo kog vikanja. I dok ona nije prestajala da se muči sa tim, Danijel je bio oslobođen.
