U današnjem članku pišemo na temu upale pluća, ozbiljne bolesti koja pogađa ljudska pluća i uzrokuje zapaljenje koje ometa normalnu funkciju disanja. U nastavku više…
Ova bolest može biti vrlo opasna, a njeni simptomi i tretman zavise od vrste uzročnika koji je izaziva.
U nastavku ćemo detaljno razmotriti šta je upala pluća, kako se manifestuje i kako je moguće prevenirati ili lečiti.
Upala pluća je ozbiljna infekcija koja zahvata pluća, gde dolazi do upale plućnog tkiva. U alveolama, malim mehurićima u kojima se vrši razmena kiseonika, nakupljaju se tečnosti i gnoj, što otežava disanje i smanjuje nivo kiseonika u organizmu. Ova bolest može biti izazvana različitim vrstama mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse i ređe gljivice. Iako se može javiti kod svakoga, najugroženiji su stariji ljudi, mala deca i osobe sa oslabljenim imunitetom.
- Kada je reč o simptomima, bakterijska i virusna upala pluća razlikuju se u načinu na koji se razvijaju i manifestuju. Bakterijska pneumonija obično počinje naglo i uzrokuje oštre simptome. Pacijenti često osećaju visoku temperaturu, imaju jak kašalj sa zelenkastim ili krvavim ispljuvkom, bolove u grudima i ubrzano disanje. Takođe, javljaju se opšta slabost i malaksalost, što može otežati normalno funkcionisanje. U lečenju bakterijske upale pluća koriste se antibiotici, koji se bore protiv bakterijske infekcije.
S druge strane, virusna upala pluća obično ima postepeni početak. Simptomi su slični gripu i uključuju suvi, iritantni kašalj, glavobolju, bolove u mišićima i povišenu temperaturu. Ovaj oblik upale pluća često ne zahteva antibiotike, jer su virusi, za razliku od bakterija, neosetljivi na ove lekove. Lečenje obuhvata odmor, unos tečnosti i upotrebu lekova za snižavanje temperature. Međutim, u težim slučajevima, kada je bolest ozbiljnija, može biti potrebna hospitalizacija i terapija kiseonikom.
Upala pluća može zahvatiti samo jedno plućno krilo, ali kada su oba plućna krila zahvaćena, bolest postaje ozbiljnija i poznata je kao obostrana pneumonija. Ovaj oblik bolesti obično je teži i zahteva promptno lečenje. Kod starijih osoba i osoba sa hroničnim bolestima, simptomi mogu biti atipični, što znači da umesto tipičnih simptoma kao što su groznica i kašalj, može doći do gubitka apetita, konfuzije ili nagle slabosti. Ovi simptomi mogu biti zamaskirani, što može odložiti pravilnu dijagnozu i lečenje.
- Upala pluća se takođe klasifikuje prema mestu nastanka. Vanbolnička pneumonija nastaje kod osoba koje nisu bile hospitalizovane, a uzrokuju je bakterije poput Streptococcus pneumoniae, ali i virusi kao što su gripa ili koronavirus. S druge strane, bolnička pneumonija javlja se kod pacijenata koji su već hospitalizovani zbog drugih bolesti, a obično je izazvana otpornim bakterijama, kao što je MRSA. Ovaj oblik infekcije je teži za lečenje i često zahteva specifičnu terapiju. Takođe, postoji i aspiraciona pneumonija, koja se javlja kada strani predmeti, poput hrane ili tečnosti, dospeju u pluća, izazivajući infekciju.
Iako bilo ko može oboleti od upale pluća, neki ljudi su izloženi većem riziku. Stariji ljudi, mala deca, pušači, kao i osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom, poput onih koji boluju od rak, dijabetesa ili HIV-a, najugroženiji su. Takođe, osobe koje koriste respiratore u jedinicama intenzivne nege ili koje dugo leže zbog drugih bolesti imaju povećan rizik. Pušači su posebno podložni ovom stanju, jer pušenje oštećuje pluća i slabi njihovu sposobnost da se brane od infekcija.
Lečenje upale pluća zavisi od uzročnika. Da bi se dijagnostikovala, lekar će uzeti istoriju bolesti, obaviti fizikalni pregled, kao i rendgen pluća kako bi se utvrdilo prisustvo zapaljenja. Ponekad su potrebni i laboratorijski testovi kako bi se identifikovao tačan uzročnik. Ako se utvrdi da je u pitanju bakterijska pneumonija, pacijentu će biti propisani antibiotici, dok se za virusnu infekciju obično prepisuju lekovi za snižavanje temperature i olakšavanje simptoma. U težim slučajevima, pacijenti će biti hospitalizovani, a može biti potrebna i terapija kiseonikom.
- Iako većina pacijenata sa upalom pluća uspešno ozdravi uz pravovremeno lečenje, kod osoba sa oslabljenim imunitetom i starijih ljudi, bolest može izazvati ozbiljne komplikacije. Respiratorna insuficijencija, sepsa i u nekim slučajevima čak smrt mogu biti posledice nepravilnog lečenja. Zbog toga je prevencija ključna. Vakcinacija protiv gripa i pneumokoka, prestanak pušenja i redovno lečenje hroničnih bolesti mogu značajno smanjiti rizik od razvoja upale pluća.
Iako medicina napreduje, upala pluća ostaje jedan od najvećih izazova za javno zdravlje, a njen uticaj na starije osobe i osobe sa oslabljenim imunitetom pokazuje koliko je važno pravovremeno reagovati. Ovaj članak nas podseća na značaj brige o sopstvenom zdravlju i pravovremenog traženja medicinske pomoć.
