U današnjem članku želimo da se fokusiramo na važno pitanje koje se tiče zdravlja i ishrane – kako izabrati pravo meso za zdravlje.Više u nastavku…
Meso je već dugo deo naših svakodnevnih obroka, ali nije svaka vrsta mesa pogodna za naše zdravlje.
U ovom tekstu ćemo razmotriti koje vrste mesa su korisne za naš organizam, a koje bi trebalo da izbegavamo zbog njihovih negativnih uticaja na zdravlje.
Meso je odličan izvor proteina, koji su ključni za rast i obnovu tkiva, ali takođe sadrži i mnoge druge hranljive materije kao što su gvožđe, cink i vitamini grupe B. Međutim, dok su neki komadi mesa zdraviji od drugih, postoje vrste mesa koje mogu imati ozbiljne posledice na naše zdravlje ako ih konzumiramo u prekomernim količinama. Stručnjaci se slažu da je umerenost ključ i da bi trebalo da budemo pažljivi u izboru mesa koje unosimo u organizam.
- Kada je reč o zdravim izborima, jedan od najboljih komada mesa za konzumaciju je pileće meso. Pileće meso je bogato proteinima, vitaminima B6 i B12, a ujedno je niskokalorično i sadrži vrlo malo zasićenih masti. To ga čini odličnim izborom za one koji žele da održe zdravlje srca i krvnih sudova, a istovremeno unesu potrebnu količinu proteina. Pored toga, pileće meso je bogato niacinom (vitamin B3), koji pomaže u metabolizmu i održavanju zdrave kože i nervnog sistema.
Sa druge strane, svinjetina, iako veoma popularna, nije najsjaniji izbor za svakodnevnu ishranu. Svinjetina, posebno komadi poput svinjskih rebara i slanine, sadrže visok nivo zasićenih masti koje mogu negativno uticati na nivo holesterola u krvi. Ove masti mogu povećati rizik od srčanih bolesti, posebno ako se konzumiraju u većim količinama. Takođe, sušene svinjske prerađevine kao što su kobasice i slanina obiluju natrijumom i preslanim začinima koji mogu doprineti visokim vrednostima krvnog pritiska.
- Takođe, dok je govedina dobar izvor gvožđa, što je važno za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, treba je konzumirati u umerenim količinama. Prekomeran unos crvenog mesa može povećati rizik od srčanih bolesti, pa čak i raka debelog creva, zbog visokog sadržaja zasićenih masti i hemijskih spojeva koji nastaju prilikom pripreme mesa na visokim temperaturama. Ako volite govedinu, preporučuje se da birate nemasnije komade, kao što je goveđi but, i da je pripremate na zdraviji način, kao što je pečenje ili kuvanje, umesto prženja.
Jagnjetina je još jedan primer crvenog mesa koje može biti štetno ako se konzumira u prekomernim količinama. Iako je ukusno, jagnje je bogato zasićenim mastima i holesterolom, što može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti. Stručnjaci savetuju da jagnjetinu jedete najviše jednom nedeljno, posebno ako imate predispoziciju za srčane bolesti ili visok nivo holesterola.
- Iako meso može biti izuzetno bogat izvor hranljivih materija, trebalo bi da se klonimo prerađenih mesnih proizvoda. Mnogi prerađeni mesni proizvodi, kao što su kobasice, šunke i salame, sadrže visok nivo soli, nizak nivo vlakana i nezdrave masti. Ovi proizvodi su često povezani sa povećanim rizikom od raka, jer se često tretiraju nitratima i nitritima, koji mogu biti štetni po zdravlje.
U zaključku, najvažniji faktor u izboru mesa za ishranu je umjerenost i raznovrsnost. Iako meso može biti koristan izvor proteina, trebalo bi da izbegavate prekomerni unos crvenog mesa i prerađenih mesnih proizvoda, jer to može imati negativan uticaj na vaše zdravlje. Umesto toga, fokusirajte se na nemasnije vrste mesa, kao što je pileće meso, i konzumirajte meso u umerenim količinama, kombinovano sa puno povrća i integralnih žitarica.
