U današnjem članku pišemo o tragičnoj priči žene čiji je život potpuno promenjen nakon što je njen muž zatražio DNK test za njihovu decu. …
Ovaj događaj, koji je naizgled počeo kao šala, ubrzo je postao noćna mora koja je dovela do otkrića koje je zauvek promenilo njen pogled na porodični život i verovanja o istini.
Živela sam sa mužem već skoro dvadeset godina, a poslednjih petnaest kao roditelji trojki.
Naša porodica je bila stub našeg života, pun ljubavi i zajedništva, uprkos svim izazovima kroz koje smo prošli. Deca su odrasla u toplini našeg doma, a mi smo zajedno uložili sav trud i energiju kako bismo im obezbedili srećno detinjstvo. Ipak, jednog dana, nakon što su deca otišla na spavanje, moj muž je prišao i sa ozbiljnim izrazom na licu rekao nešto što je izazvalo zbrku i strah.
„Moram da razgovaram s tobom“, rekao je umornim glasom.
„O čemu?“, upitala sam, osećajući kako me preplavljuje hladan talas straha.
„O deci…“, uzdahnuo je, izbegavajući moj pogled. „Već dugo primećujem da uopšte ne liče na mene. I… oduvek sam sumnjao. Oduvek.“
U početku nisam shvatila ozbiljnost situacije. Mislila sam da se šali. „Ozbiljno? Zajedno smo ih odgajali, sve si video svojim očima!“
- Ipak, moj muž je bio ozbiljan i insistirao na tome da uradimo DNK test, što mi je delovalo apsurdno. On je tvrdio da samo želi da dobije mir i da, ako je sve u redu, neće biti razloga za strah. Smireno sam pristala, iako sam smatrala da je to potpuno besmisleno.
Nakon dve nedelje, rezultati su stigli. Lekar je ušao u sobu s fasciklom u rukama i odmah je postao ozbiljan. „Bolje sedite“, rekao je. Reči koje su usledile promenile su moj svet. „Nijedan od trojice dečaka nije biološko dete vašeg muža“, izjavio je, a moje srce je stalo.
Iako sam bila šokirana, verovala sam da je možda došlo do greške. Ali lekar je nastavio: „Ovo nije greška u laboratoriji. Ovo je namerno urađeno. Istraženo je da se ovo dogodilo u klinici na kojoj ste pre petnaest godina radili vantelesnu oplodnju (VTO). Nađeni su brojni slučajevi slični ovom.“
- Tada sam shvatila da nije bilo nikakvih prevara s moje strane. Nije bila tajna koju sam skrivala. Ovo je bila ogromna medicinska afera u kojoj je umesto genetskog materijala mog muža korišćen materijal drugog muškarca. Osećala sam se kao da je moj svet srušen u trenu. Niko od nas nije znao da su naši sinovi zapravo rezultat greške koja je, kako se ispostavilo, bila planirana u klinici.
Moj muž je slegao ramenima i pokrio lice rukama. „Petnaest godina… petnaest godina sam mislio da su oni moja deca…“, šapnuo je kroz suze. Osim što je bio pogođen istinom, nije mogao da shvati kako je sve ovo moglo da se dogodi.
Dok je moj muž bio u šoku, sedela sam i gledala u papire, shvatajući da se naš život upravo podelio na “pre” i “posle”. Bili smo suočeni sa zapanjujućim saznanjem da ništa nije bilo kako smo mislili. Naš život, naš brak i roditeljstvo bili su temeljeni na laži koja je sada izašla na videlo.
Sada smo morali doneti teške odluke. Da li će istina uništiti našu porodicu? Da li ćemo moći da preživimo ovu istinu i da nastavimo dalje zajedno? Da li ćemo se boriti za naše brak i decu ili ćemo se razdvojiti zbog svega što se desilo?
- Ovaj trenutak je bio početak naših problema, ali i prilika za istinsko suočavanje sa sopstvenim osećanjima, verovanjima i odnosima. Iako nismo znali šta nas čeka u budućnosti, znali smo da je pred nama put kroz koji ćemo morati da idemo zajedno, ma koliko to bilo teško.
Priča o našem životu, o braku, roditeljstvu i istini koja je izašla na videlo, postavila nas pred pitanje: Kako graditi život na temeljima istine kada se čini da su svi naši sigurni temelji iznenada nestali.
