Priča počinje kao i svaka druga – sa planom za opuštanje nakon napornog dana. Bio je petak, savršen trenutak da se opustiš uz svoju omiljenu utakmicu, dobro pivo i ništa što bi moglo da pokvari ugođaj. Saznajte,,,
Bez mnogo razmišljanja, otvorio je frižider, uzeo hladnu limenku piva i smestio se ispred televizora. Bilo je to veče koje je čekao ceo dan, da se opusti, uživa u igri i samo zaboravi na sve brige.
U utakmici koju je pratio, njegov tim je igrao za istoriju, a atmosfera je bila napeta.
Sedeći na kauču, uzeo je prvo pivo, uživajući u mirisu hmelja i prepoznatljivom zvuku kad je otvarao limenku. Ispio je gutljaj i odložio je na sto, nesvesno očekujući da će veče teći uobičajeno – bez ikakvih iznenađenja. Međutim, to što je usledilo promenilo je sve.
- Dok je uzeo sledeći gutljaj piva, primetio je nešto neobično. Na dnu limenke, ispod poklopca, primetio je tamnu fleku. Oko njega nije bilo ničega što bi mu na prvu loptu moglo objasniti šta je to. Pomislio je da je možda samo neka nečista fleka, ali čim je podigao limenku, njegova ruka je zastala.
“Šta je ovo?” – pomislio je u šoku, gledajući u unutrašnjost limenke. U limenci, umesto tipičnog piva koje je očekivao, nalazio se… prst?! Da, pravi ljudski prst, crven i nekako neprirodno isečen. Srce mu je počelo da lupa, a panika je preplavila svaki deo tela. Pogledao je u limenku još nekoliko puta, nadajući se da nije video dobro, ali slika je bila jasna – to je bio prst.
- U trenutku je sve stalo. Zapitao se da li je to neki šokantan prepakovani proizvod, neki bizarni incident. Pokušao je da bude smiren, ali mu nije bilo jasno šta da radi. Pomislio je da je najbolje da pozove nekog. Da li je to stvarno mogao biti ljudski prst? Ušao je u kuhinju i razmišljao o tome šta sledeće da učini. Nakon nekoliko trenutaka, dok je zadržavao dah, odlučio je da pozove korisničku službu i izvesti ih o ovom incidentu.
Počeo je da kuca broj telefona sa etikete, drhtavim prstima, i pozvao kompaniju koja je proizvodila pivo. Na kraju je odgovorio ljubazan glas sa druge strane, osoba koja je delovala ljubazno i profesionalno. Počeo je da objašnjava šta se desilo, govoreći da je našao prst u limenci piva, zapanjen i uplašen.
“Da li ste sigurni da ste gledali pravilno?” – upitao je glas na telefonu, a on je počeo da objašnjava da je u njegovoj limenci bio pravi prst, i da je gotovo uverio sebe da se radi o nekoj ozbiljnoj grešci. Bilo je jasno da ga slušatelj sa druge strane nije shvatio ozbiljno.
“Nismo sigurni šta biste mogli da mislite, ali želimo da vam objasnimo,” reče glas na telefonu, “u stvari, to je deo naše nagradne igre. Kada otvorite limenku, povremeno možete pronaći nagradne predmete, i prst je samo jedan od njih. To je zapravo nagrada, koja vam omogućava da osvojite paket piva.”
Bio je zatečen. Ispostavilo se da je kompanija sprovela kampanju u kojoj su stavili izuzetno neobičan predmet u nekoliko limenki piva, a prst je bio samo jedan od ‘nagradnih’ predmeta koji je bio, očigledno, deo njihove marketinške strategije. Zbunjen, ali i donekle olakšan, čovek je shvatio da nije slučajna greška, već specijalna promocija.
Pokušao je da se nasmeje, iako je još uvek bio u šoku. Bilo mu je teško da poveruje da je sve ovo zapravo bila neka vrsta marketinške šale. Nakon objašnjenja, operater mu je rekao da je zasluženi paket piva, kao nagradu za „doživljaj“, već na putu prema njegovoj adresi.
Iako je osećao da je prolazio kroz neverovatnu situaciju, došao je do zaključka da je iz svega toga izašao sa paketom piva, a i s pričom koja će sigurno postati legendarna među njegovim prijateljima. Iako je bilo svega – od straha do zbunjenosti – sada se smeškao, shvatajući koliko marketing može biti nepredvidiv i neočekivan.
Na kraju, veče je završeno uz drugi paket piva i smeh, jer je shvatio da je sve to bila šala. Ali jedno je bilo sigurno – nikada više neće pogledati limenku piva na isti način.
