SRBI SE MASOVNO ŽALE NA UMOR I MISLE DA JE KRIVAC PRITISAK: Dr Ivana otkrila ŠTA JE ZAPRAVO UZROK!

U današnjem ubrzanom načinu života, hroničan umor postaje sve češća pojava, a mnogi ljudi ga doživljavaju kao svakodnevnu neprijatnost.U nastavku više…

U poslednje vreme, brojni građani Srbije žale se na izuzetnu iscrpljenost, često misleći da je glavni uzrok ovog stanja – neregulisan krvni pritisak. Međutim, dr Ivana Stefanović, stručnjakinja iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć, otkrila je da je uzrok ovog hroničnog umora mnogo složeniji nego što se na prvi pogled čini.

Ona objašnjava da ne treba smetnuti s uma da umor nije samo fizički, već i mentalni fenomen koji često može biti posledica niza faktora, uključujući sezonske promene, stres i druge fiziološke promene.

Iako mnogi veruju da je hroničan umor povezan samo sa nedostatkom sna, stvarnost je mnogo kompleksnija. Naime, umor koji traje danima, pa čak i mesecima, može imati različite uzroke. U osnovi, hronični umor je stanje koje se može prepoznati po dugotrajnim simptomima, koji obuhvataju ne samo fizičke simptome poput stalne iscrpljenosti, već i psihičke smetnje kao što su problemi sa pamćenjem, smanjenje koncentracije i česte glavobolje. Dok se hronični umor ponekad povezuje sa sezonskim promenama, važno je napomenuti da i drugi faktori kao što su stres, anksioznost, pa čak i previše preopterećenosti poslom, mogu biti okidači.

• Kako Blic izveštava, mnogi ljudi, iako spavaju dovoljno, suočavaju se sa stalnim osećajem iscrpljenosti. Ponekad ni odmor nije dovoljan da bi se napunile energetske rezerve. Takav umor je posebno izražen u periodima kada se menjaju vremenski uslovi, poput prelaska iz jeseni u zimu. Promene u vazdušnom pritisku, koji utiču na cirkulaciju i krvni pritisak, mogu izazvati osjećaj slabosti i pospanosti. Ovaj fiziološki fenomen često se manifestuje nizom simptoma: od niskog krvnog pritiska, preko bolova u mišićima, do vrtoglavica i umora koji je prisutan i tokom dana.

U takvim trenucima, mnogi ljudi često posežu za brzim rešenjima poput konzumiranja kafe ili energetskih pića, verujući da će to pomoći da se povrati energija. Međutim, dr Ivana Stefanović upozorava da ovo nije dugoročno rešenje. Kafa, iako kratkoročno može podići nivo energije, zapravo izaziva dehidrataciju, što može pogoršati stanje i dovesti do još jače iscrpljenosti. Prema njenim rečima, dalja upotreba kofeina u većim količinama može samo pogoršati simptome umora, jer telo postaje iscrpljeno zbog gubitka tečnosti. Umesto toga, doktor Stefanović savetuje da se fokusiramo na unos dovoljno tečnosti, naročito vode, kao i na konzumaciju hrane koja može pomoći u održavanju optimalnog nivoa elektrolita u organizmu. So, na primer, pomaže u zadržavanju tečnosti, čime se poboljšava cirkulacija i podiže krvni pritisak.

• Dokle god ne postoji ozbiljna bolest kao što je kovid 19, koji je, kako piše “Blic”, često uzrok mnogih sličnih simptoma, umor treba sagledati kao signal organizma. To je često znak da nešto nije u ravnoteži – bilo da je reč o manjku sna, tečnosti ili mentalnog mira. U takvim situacijama, najvažniji korak je prepoznati uzrok umora i posvetiti se rešavanju osnovnog problema. Na primer, osobe sa hipertenzijom, koje često pate od naglih promena u krvnom pritisku, trebaju pažljivo pratiti stanje i konsultovati se sa lekarom u slučaju bilo kakvih promena u svom zdravlju.

Kada je reč o trajnim simptomima umora, posebno onima koji traju više od nekoliko nedelja, dr Ivana Stefanović upozorava da to može ukazivati na ozbiljniji problem. Ako se oseća stalna iscrpljenost, vrtoglavica, glavobolje ili problemi sa pamćenjem, obavezno je posetiti lekara. U nekim slučajevima, stres i preopterećenje mogu stvoriti situaciju u kojoj telo jednostavno ne može da se nosi sa pritiscima svakodnevnog života, što rezultira hroničnim umorom. U tom smislu, redovan medicinski nadzor i konsultacije sa stručnjacima mogu pomoći u prepoznavanju uzroka umora i utvrđivanju odgovarajuće terapije.

• Pored fizičkih uzroka, kao što su nedostatak sna, dehidracija ili sezonske promene, često je neophodno uzeti u obzir i psihološke faktore. Zbog ubrzanog tempa života, mnogi ljudi zanemaruju svoje mentalno zdravlje, a to može dovesti do stresa, anksioznosti i, na kraju, hroničnog umora. Dakle, kao što “Blic” naglašava, balansiranje fizičkog i mentalnog zdravlja postaje ključno za održavanje energije i vitalnosti u svakodnevnom životu.

Na kraju, bitno je razumeti da umor nije samo znak lenjosti, već ozbiljan signal tela da mu je potrebna pažnja i odmor. S obzirom na sve što je rečeno, važno je postaviti prioritete i prepoznati kada je potrebno stati, obratiti se stručnjaku i slušati vlastito telo. Da bi se povratila energija i vitalnost, ponekad je najvažniji prvi korak – prepoznavanje simptoma i traženje odgovarajuće pomoći. Saveti dr Ivane Stefanović o hidraciji i ravnoteži u ishrani, uz adekvatan odmor, mogu biti ključni za prevazilaženje ove mučne, ali često neprepoznate pojave hroničnog umora.