Oduvek sam imala osjećaj da nisam voljena od strane svoje svekrve. Niti u početku, niti kasnije. …..
Svekrva je bila hladna prema meni, gotovo rezervisana, a njen stav nije se menjao čak ni kada sam zatrudnela. Kada sam joj rekla da čekamo bebu, prvo što mi je izgovorila bilo je: „Ne zaslužuješ biti majka!“.
Isprva me to pogodilo, ali kasnije sam se trudila da ignorišem te njene reči. Uostalom, šta je ona znala o meni i mojim željama da budem dobra majka? Ipak, srce mi je bilo slomljeno, a odnos s njom nikada nije postao topliji.
Nakon što se moj sin rodio, svekrva je počela češće da nas posećuje. Iako nije pokazivala puno entuzijazma, dolazila je, možda iz osećanja dužnosti, a možda i iz želje da se pokaže kao baka. Međutim, svaki put kad bi bila u našem domu, osećala sam se nelagodno. Nikada nije iskazivala ljubav prema mom sinu, kao što bi to učinila većina baka. Sve njene posete bile su hladne, gotovo kao obavezne. Možda sam bila preosetljiva, ali nisam mogla da se otmem tom utisku.
- Jednog dana, dok sam pripremala kafu, beba je iznenada počela da plače. Bio je to onaj tipičan plač, kada dete ne zna kako da se smiri, a ništa što sam pokušala nije pomagalo. I dok sam pokušavala da je utešim, svekrva je sedeći za stolom gledala u nas, ali nije reagovala. I tada mi je nešto privuklo pažnju – u jednom trenutku, dok sam bebu smirivala, primetila sam da svekrva brzo nešto stavlja u svoju torbu. To nije bilo nešto što bih očekivala od nje. Požurila sam da je pratim.
- Kada je otišla, rešila sam da proverim kameru u dečjoj sobi. U tom trenutku nisam znala šta tačno očekujem da pronađem, ali srce mi je bilo u grlu. Odlučila sam da proverim snimak iz kamere, nešto što nikada nisam radila. Šokirala sam se kada sam videla šta je svekrva uradila.
Na snimku sam jasno videla kako je svekrva stajala pored kreveta mog sina, gledajući ga. Onda je, dok je plač bebe postajao sve glasniji, uzela nešto iz svoje torbe i počela da mazi bebu. U tom trenutku, srce mi je bilo u grlu. Nije samo mazila bebu, već je nešto stavljala u njegovu posteljinu, nešto što nije trebalo da bude tamo.
- Brzo sam otišla u sobu, pogledala posteljinu i, na moje iznenađenje, našla malu, crnu kuglicu koju nisam mogla da prepoznam. Nije imalo smisla – šta bi to mogla da stavi u njegov krevet? Bila sam potpuno zbunjena, ali znala sam da moram da je pitam.
Kad sam je pozvala, njeno ponašanje bilo je izuzetno izbegavajuće. Pokušavala je da opravda svoje postupke, rekavši mi da je samo želela da ga umiri, da je to bio neki lek koji je imala. Ali ono što me još više zbunilo bila je njena reakcija. Nikada pre nije bila voljna da pomogne oko bebe, a sada je iznenada pokušala da bude majčinska? Pokušala je da opravda sve, ali ja nisam verovala.
- Nisam želela da napravim veliku dramu, pa sam je samo zamolila da se ne pojavljuje u našem domu dok ne razmislimo o svemu. Možda je moja reakcija bila previše snažna, ali nisam mogla da dozvolim da bilo ko, bez obzira na to ko bio, utiče na sigurnost mog deteta.
To je bila ta tačka preloma. Iako nisam volela da budem konfliktna osoba, odlučila sam da postavim jasnu granicu. U tom trenutku, shvatila sam da, iako ne mogu promeniti svekrvu, mogu da zaštitim svoju porodicu. Zbog toga sam se odlučila da preuzmem kontrolu nad situacijom, a najvažniji deo bio je moj sin, koji nije zaslužio da bude deo nečijih negativnih igara.
- Nekoliko dana kasnije, svekrva se izvinila. Rekla je da nije imala lošu nameru, ali ja sam bila čvrsta. Nije bilo lako, ali naučila sam važnu lekciju. Ovaj incident je bio ključan za moj rast kao majke. Naučila sam da postavim granice, da se borim za svoje dete i da se ne plašim reći kada nešto nije u redu. Iako se svekrva trudila da se ponovo povežemo, nešto se promenilo u mom srcu. Zatvorila sam vrata za sve što nije dobrodošlo u moj život i život mog sina.
