Bio je to jedan od onih kišovitih dana u kojem je čitav grad delovao kao da je pod nekom tamnom maglom……
Na raskošnom imanju Villemont, u središtu grada, pripremao se veliki događaj – pogreb Belle Villemont, prelepe i bogate žene koja je navodno preminula u nesreći pre nekoliko dana. Njen muž, Viktor Villemont, gazda moćne imperije, stajao je ispred crkve, pogrbljen pod težinom gubitka, ali i pod težinom svog neizgovorenog bola.
Rukovao je s gostima, pozdravljao rodbinu i prijatelje, ali su svi znali da je u njegovim očima bilo nešto više od tuge – postojala je duboka sumnja, nešto što nije mogao da razjasni, nešto što je trunilo u njemu još pre nego što je stigla vest o njegovoj ženi.
Ispred crkve stajala je gomila u crnom, svi čekajući trenutak kada će kovčeg biti spušten u zemlju. Međutim, ništa nije moglo da pripremi sve prisutne na ono što će se desiti u narednim trenucima.
Iznenada, iz mase se pojavila mala devojčica, izgažena i prljava, u jednoj ružnoj, poderanoj haljinici. Niko je nije primetio dok nije počela da viče. „Ona nije mrtva! Ona nije mrtva!“ Vrisnula je, zgrabila Viktorovu ruku i povukla ga ka grobu. „Vaša žena je živa!“
- Viktor se ukočio, a tišina je prekrila ceo dvorište. Gosti su zurili, a njegova ruka koja je bila stisnuta oko devojčice u trenu je postala sve jača. „Ko je ova devojčica?“ Pitao je tiho, a glas mu je drhtao od zbunjenosti i straha.
Devojčica je podigla pogled, oči pune suza i straha. „Ona me je poslala. Rekla mi je da vam kažem da nije mrtva. Pogledajte, kovčeg je prazan.“
Viktor je znao da se nešto strašno dešava. Zatražio je da otvore kovčeg odmah, pred svima. Svi su bili u šoku kada su otkrili da je unutra – ništa. Ni trag od Belle, ni njene haljine, samo prazan, zapečaćen kovčeg.
Ispod nogu mu je nestajala zemlja. Da li je to moguće? Da li je njegova žena zapravo preminula, ili je neko pokušao da je ubije i sakrije?
U trenutku, Viktor je izdao naređenje da se devojčica odvede i da se sve istraži, ali da nijedna osoba ne napusti imanje dok se ne razjasni šta se dešava. Brzo je organizovao tim istražitelja i odveo ih u svoju vilu. Ušao je u biblioteku, naterao devojčicu da sedi i pričati, iako nije mogao da veruje svojim ušima dok je slušao njene reči.
- Devojčica, koju su svi u početku smatrali beznačajnom, zapravo je bila detetova rođaka Belle, koja je pre nekoliko godina izgubila porodicu u nesreći. Ona je tvrdila da ju je Belle, pre nego što je otišla, poslala da spasi je. Belle nije umrla, samo je nestala – i to je bilo deo nečega mnogo većeg, zastrašujućeg.
Viktor je napustio vilu, nesvesno trčeći za istinom koja je postajala sve tamnija. U jednom trenutku, stao je ispred ogromnog staklenog zida, gledajući iznad grada. Na jednom od najzasebnijih mesta u svetu, deca koja su preživela eksperiment su odgajana, a Belle je bila samo deo užasne igre koju je Viktor želeo da zaboravi. To je bila istina koja mu nije dopuštala da veruje u ono što se događalo.
- Ali Belle je bila samo jedan deo velike prevare. Strah i gorčina rastu u Viktorovom srcu. Igra je tek počinjala, a vreme je bilo njegov najopasniji neprijatelj. Gledajući prema horizontu, Viktor je znao da mora da se oslobodi svega i krene u potragu za njom, čak i ako bi to značilo uništavanje svega što je ikada znao. Kroz ruke mu je prolazila krv, zlatni svet, a pred njim se nalazio samo jedan cilj – da je pronađe pre nego što bude kasno.
