Ova priča počinje kao bajka, ali se vrlo brzo pretvara u dramu koja će promeniti sve…..
- Mlada žena, koja je odrasla u siromašnoj porodici, nije imala mnogo izbora kada je dobila ponudu da se uda za starijeg, mnogo bogatijeg čoveka. Za nju je to bila prilika da život postane bolji. Njen brak bio je, u suštini, način da izađe iz teške situacije u kojoj su se našli njeni roditelji, koji su se borili sa dugovima i brigama o bolesnom sinu. Ovaj brak predstavljao je spas za njenu porodicu, ali ona nije bila sigurna šta je to donosi.
Osećala je duboku tugu i strah dok je pristajala na brak, ali nije imala izbora. Njen muž bio je gotovo tri puta stariji od nje, sa 60 godina na leđima, dok je ona imala tek 20. Za nju je to bio veliki korak, ali sve je bilo podređeno porodici. Pošto su se njeni roditelji slagali, brak je došao kao rešenje koje je izgledalo kao izlaz iz siromaštva.
- Svadba je bila skromna, ali odražavala je njegovu želju da svi vide kako je još uvek “sposoban” i da će uskoro dobiti naslednika, uprkos njegovoj starosti. Iako su komšije šaptale o velikoj razlici u godinama, starac je ignorisao njihova mišljenja. Bio je srećan što se verio za mladu devojku, a u glavi je imao samo misao kako će uskoro postati otac. Devojka je, s druge strane, pokušavala da se nosi sa situacijom, skrivajući tugu i strah.
- U večeri svadbe, sve je bilo spremno. On je obuo svoju najbolju odoru, pio lekovitu rakiju u nadi da će mu ona doneti snagu i energiju da izdrži noć, verujući da će mu ona vratiti mladost. Uzeo je mladu devojku za ruku i poveo je u sobu, ali u trenutku kada se nagnuo prema njoj, nešto se dogodilo što niko nije mogao predvideti. Njegovo lice se iznenuđeno iskrivilo, uhvatio se za grudi i pao na krevet. Devojka je u tom trenutku vrisnula, a svi su utrčali u sobu. Starac je bio bez svesti. Njegov srčani udar bio je fatalan. Umesto veselja, svadbeni dan je postao tragedija.
Gosti su u šoku napustili kuću, a atmosfera je postala tiha i teška. Devojka je stajala i drhtala, osećajući duboku krivicu, iako nije bila odgovorna za to što se dogodilo. Sledeće jutro, svekrva ju je smirivala, govoreći joj da nije kriva. On je bio star, njegov organizam je već bio slab. U toj tuzi, devojka je osećala olakšanje, iako nije mogla da se oslobodi pitanja šta sada. Šta će biti sa njom?
- Nakon sahrane, porodica pokojnog starca donosi odluku koja ju je iznenadila. Umesto da je pošalju nazad njenim roditeljima, odlučili su da joj ostave deo imanja i omoguće joj da ostane u njihovoj kući. Bio je to neočekivani čin. Dok su svi oko nje očekivali da će biti zaboravljena, oni su joj pružili sigurnost i mogućnost da ostane u porodici. Prošli su meseci, a ona je polako prestala da tuguje. Počela je da se posvećuje životu na imanju, vraćajući mu energiju i mladalački duh.
Jednog dana, najstarija kćerka pokojnog muža prišla joj je i rekla: „Otac bi bio ponosan da te vidi ovako. Možda nije dočekao sina, ali ti si postala kao sestra.“ Tada je devojka prvi put iskreno nasmešila. Razumela je da je sudbina bila drugačija od onoga što je zamišljala. Umesto života u strahu, sada je imala sigurnost i novi smisao u životu.
- Selo je prestalo da je ogovara. Poštovali su je, jer nije pobegla, nije tražila razvod niti pravila skandale. Ostala je u porodici, poštovala ime svog prvog muža i trudila se da bude deo njihove zajednice. Prošle su tri godine, a ona je upoznala mladića iz susednog sela. Iako nije imao mnogo novca, bio je pošten i vredan. Njegova porodica ju je prihvatila, a ona je ponovo pronašla ljubav.
Na dan svog drugog venčanja, devojka je otišla na grob svog prvog muža, položila cveće i tiho mu zahvalila. Shvatila je da je njen život sada potpuno drugačiji – sa ljubavlju, bez straha, sa slobodom da bira. I ovaj put, birala je ljubav.
