Kao i mnogi ljudi, mislio sam da će brak doneti sreću i stabilnost.Ali…
I bio sam uvereni da ću biti uz svoju ženu, bez obzira na sve. Ali, ponekad život ne ide kako smo zamislili.
Iako je počelo kao bajka, sada znam da nije. Verovao sam da ljubav sve može izlečiti, ali nisam shvatio koliko važna može biti istinska podrška, razumevanje i poštovanje.
- Nikada nisam zamišljao da bih mogao da povredim osobu koju volim. A, iako sam voleo svoju ženu, nisam je dovoljno voleo da je poštujem onako kako zaslužuje. Moje odluke, nesvesne u početku, postale su moji najveći gresi. Na početku, bilo mi je jasno da nije bilo ničeg što bi moglo slomiti našu vezu. Ipak, varajući svoju ženu, počeo sam da uništavam sve što je bilo lepo. Da, možda je bilo i trenutaka kada nisam mogao da prepoznam granicu, kada je bol u njenim očima postao nevidljiv. Zamišljao sam da to neće biti dovoljno veliko da promeni stvari, ali sam se prevario.
Kada je saznala, bila je u šoku. Nikada nisam mislio da će me to koštati onako kako me koštalo. Da li bih voleo da nisam mogao da se vratim u prošlost? Da, volio bih. Ali, umesto toga, sve što sam mogao da uradim bilo je da gledam kako je ona padala, kako je psihički i fizički trošena. Njene oči su bile bezsjajne, njen osmeh nestao. Gledala je u mene kao da sam stranac. Odjednom sam shvatio da je žena koju sam voleo postala senka same sebe, a ja sam bio glavni krivac. Žena koja je imala samo 44 kilograma težine, sada je izgledala kao da je nosila težinu sveta na svojim plećima.
- Tako je i bila. Iako je želela da se bori, nije imala snage, nije imala ni podršku porodice. Celi svet se okrenuo protiv nje, a ja sam stajao na drugoj strani, ne shvatajući u potpunosti šta sam učinio. Iako je pokušavala da zadrži mir, bilo je jasno da je taj mir nestao.
Na kraju, jedne zime, na Badnji dan, izbacila me je iz kuće. Nije bilo prostora za izgovore, nije bilo ničega što bih mogao reći da opravdam sebe. Ona je donela odluku da me pošalje, da se oslobodi. A tada sam shvatio da više ništa nije kao pre. Nema opravdanja, nema više pokušaja da sakrijem svoju krivicu.
Iako nisam želeo da idem, morao sam. Uzeo sam poslednji novac koji je imala, novac koji joj je bio potreban za život, dok sam nastavljao da uništavam sve oko sebe. Bio sam uvereni da ću se osvetiti, da ću naći način da opravdam svoje postupke, ali ni to nije uspelo. I bilo mi je jasno da nisam mogao da uzmem ništa, jer je ona imala samo ljubav koja je otišla.
- Meseci su prolazili, i nisam se smirio. Imao sam vremena da razmislim, da sagledam sve što je postalo nepopravljivo. Moja žena se oporavljala. Bilo je jasno da se borila, nije imala nikakvu podršku, ali uspela je. Posvetila se svom životu, uputila se na sudski postupak, i na kraju je dobila spor. Ponovo je uzela sve što je pripadalo njoj i deci, i sve je to izgradila iznova. Pronašla je način da ide dalje, sa ili bez mene. I upoznala je nekog novog. U početku sam bio ljut, nesiguran u sebe, ali sada znam da je ona zaslužila biti voljena i poštovana.
Posle nekog vremena, preselila se sa decom u inostranstvo, jer je trebalo da im pruži bolje životne uslove. Zamišljao sam da mi se svet srušio, ali nisam shvatio da su moji postupci zaista uništili temelje mog života. Nikada više neću biti isti.
- Kada su se vratili posle godinu dana, shvatio sam da je život otišao u potpuno drugom pravcu. Ona je bila srećna, djeca su bila srećna, a ja sam morao da se suočim sa svojim greškama. Prošao sam kroz pakao da bih shvatio šta sam izgubio. Ali, nije bilo kasno da zatražim oproštaj, da potražim izlaz iz sopstvene tame.
U životu nisu svi dani savršeni, i ponekad shvatimo da, iako je ljubav prava, nije dovoljno da samo kažemo “volim te”. To je samo početak, a prava ljubav je odgovornost. I sada, kad je sve prošlo, želim samo da znam da je ona pronašla sreću koju zaslužuje.
- Ovo je bio moj put, moj greh, i moje iskupljenje. Sada je na meni da izgradim bolji život za sebe, i da se trudim da budem bolja osoba.
