U današnjem članku vam pišemo o tome kako stres utiče na naše telo i um. Na prvi pogled, stres se može činiti kao nešto što je uobičajeno i deo svakodnevnog života.Saznajte…
Međutim, kada se prekomerno taloži i postane hroničan, može ozbiljno ugroziti naš fizički i mentalni balans. Biti pod stresom nije samo emotivno iscrpljujuće, već može imati ozbiljne posledice na zdravlje.
Zato je važno prepoznati simptome i znati kada je vreme da usporimo i da potražimo način da se opustimo.
Jedan od najčešćih znakova da ste pod stresom je stalna tuga i osjećaj unutrašnje praznine. Ako primetite da se osećate umorno, bezvoljno, ili da gubite interesovanje za stvari koje su vas nekada ispunjavale, to je siguran znak da stres utiče na vašu emocionalnu ravnotežu. Ovaj osećaj praznine može biti izazvan neskladom u hormonima poput kortizola i serotonina koji direktno utiču na vaše raspoloženje. Iako to može biti težak period, postoji mnogo načina da se prevaziđe – šetnje na svežem vazduhu, smeh sa prijateljima ili čak razgovor sa stručnjakom mogu učiniti čuda.
- Drugi znak stresa je anksioznost i stalna napetost koja vas drži u stalnoj pripravnosti. Ovo stanje može učiniti da se osećate kao da ste u stalnoj opasnosti, čak i kada nema stvarnih razloga za brigu. Osećanje da ste stalno na ivici može dovesti do prekomerne brige, sumnje u sebe i okolinu, te fizičkog stezanja tela. Da biste smanjili ovu napetost, savetuju se vežbe disanja, meditacija ili jednostavne tehnike opuštanja, koje mogu značajno smanjiti nivo stresa i pomoći vam da se osećate smirenije.
Promene u raspoloženju i postojanost kratkog živca takođe mogu biti posledica stresa. Ako primetite da lako gubite strpljenje, da sitnice lako izazivaju vašu ljutnju ili da se povlačite u sebe, to je znak da stres utiče na vašu emocionalnu stabilnost. Kako biste se nosili sa ovim, korisno je da se naučite da pravite pauze pre nego što reagujete, kao i da vežbate tehnike smanjenja stresa koje uključuju duboko disanje ili opuštajuće aktivnosti poput kupke ili šetnje.
Još jedan simptom koji je povezan sa hroničnim stresom je slaba koncentracija i osećaj magle u glavi. Visok nivo kortizola može negativno uticati na mozak, što izaziva zaboravnost, poteškoće sa fokusiranjem i opadanje produktivnosti. Ako osećate da vam je teško da se koncentrisete, to je jasan znak da je stres prešao granicu. U ovim trenucima, važno je osigurati sebi dobar san, hidrataciju, i izbegavati prekomerni unos šećera i stimulansa poput kafe, cigareta i alkohola.
Takođe, mnogi ljudi pod stresom razvijaju kompulzivna ponašanja koja mogu uključivati prejedanje, preterano kupovanje, često proveravanje stvari ili pojačanu upotrebu alkohola ili cigareta. Ova ponašanja su znak da telo traži izlaz iz stresa, ali dugoročno mogu izazvati dodatne probleme. U takvim slučajevima, bitno je promeniti svoju svakodnevnu rutinu i potražiti pomoć.
Ako želite da smanjite stres, ne morate da čekate da se on pretvori u ozbiljan problem. Dovoljno je da počnete sa malo promenama koje mogu napraviti veliku razliku. Na primer, više sna, svež vazduh, i svakodnevno kretanje mogu da vam pomognu da se opustite i da balansirate svoj život. Takođe, postavljanje zdravih granica i smanjenje vremena provedenog pred ekranima, posebno pred spavanje, može značajno poboljšati kvalitet života i smanjiti stres.
- Stres ne nestaje sam od sebe – ako ga ne prepoznate i ne reagujete na vreme, može se pretvoriti u ozbiljnije probleme kao što su depresija, anxioznost, ili fizičke bolesti. Zato je važno da budemo svesni svojih emocija i simptoma stresa i da naučimo da se brinemo o sebi. Prepoznavanje trenutaka kada nam treba pauza i vreme za opuštanje je ključ za održavanje zdravlja i emocionalne ravnoteže. I zapamtite, mir nije bekstvo, to je put ka ponovnom pronalaženju sebe.
