Mira je godinama bila tiha snaga svog doma, posvećena suprugu Marku i deci, uverena da će ljubav i požrtvovanje održati sve na okupu…..
Početak braka bio je ispunjen ljubavlju i strastima, ali vremenom su rutine preuzele kontrolu. Njena svakodnevica je postala predvidiva i umorna, a Marko, koji je neko vreme bio strastveni partner, postao je sve više odsutan – fizički i emotivno.
Prošle su godine, a Mira je gotovo zaboravila kako je bilo biti voljena, jer je život u braku postao sfera samo obaveza i predanosti.
Marko je bio zauzet svojim poslom, a ona je bila okrenuta domu. Dete za detetom, svi njeni dani prolazili su u ispraznoj žrtvi – briga o deci, domaćinstvu, mužu. Onda je Marko postao još udaljeniji, a Mira je, više nego ikad, počela da oseća kako njen život klizi kroz prste. Ali, nije se bunila. Verovala je da to tako treba biti, verovala je da ljubav znači žrtvu.
- Međutim, tih poslednjih nekoliko meseci, nešto se u njoj promenilo. U srcu je osećala tugu, nezadovoljstvo, pa čak i ljutnju prema sebi. Počela je da razmišlja o svom životu, o svojim potrebama, o tome šta ona zapravo želi. A onda je, nekoliko dana pre Markovog rođendana, nešto u njenoj svakodnevici počelo da budi sumnju.
Marko je bio uzbuđen, kako obično biva pred svoj rođendan. Pričao je o planovima, ali nikako nije pomenuo nju, niti da je uključio u te planove. Mira je bila zatečena njegovim ponašanjem. Poslednjih nekoliko godina proslava su se obavljale samo u njegovom društvu, u društvu njegovih prijatelja i poslovnih kolega, a ona je bila samo tiha senka, koja je slala poruke i čekala da se sve završi. Njene sumnje su rasle, ali nikako nije mogla da poveruje da je on toliko udaljen, toliko nesvestan njenog postojanja.
Dok je Marko pričao o njegovim planovima, Mira je slučajno saznala da je on rezervisao sto za njegov rođendan, ali u tom planu nije bilo mesta za nju. U tom trenutku, osećanje koje je godinama potiskivala konačno je izbilo na površinu – osećaj zaboravljenosti, nebitnosti, nepoštovanja.
Zamišljala je kako će ovaj rođendan biti samo još jedan u nizu praznih dana, u kojima je ona bila samo u pozadini, samo figurna podrška, a ne stvarni partner. Srce joj je bilo ispunjeno gnevom, tugom i, možda još najviše, ogorčenjem prema sebi zbog toga što je dopuštala da se njene želje stalno stavljaju na čekanje.
- Tada je odlučila. Nije više želela da čeka. Nije više želela da se oseća nevažnom. Nije želela da bude samo pasivna učesnica u njegovom životu, čekajući da ona bude viđena. Mira je bila odlučna – morala je da se menja.
Na Markov rođendan, Mira je stajala ispred vrata, držeći kofer u ruci, spremna da donese odluku koja će promeniti njen život. Zatvorila je vrata iza sebe, po prvi put osvežena, ali i uplašena. Marko nije znao šta se dešava, ali ona je znala da je sve to postalo neodrživo. Nema više igre, nema više žrtvovanja. Mora da se oslobodi i ponovo pronađe sebe.
U momentima kada je sedela u kafiću, čekajući da sve pređe, Mira je shvatila da su joj potrebni novi horizonti. Nikada nije pomislila da će doneti ovakvu odluku, ali sada, s ove tačke gledišta, sve je bilo jasno. Počela je da shvata da je ljubav prema sebi jednako važna kao i ljubav prema partneru.
- Prošle su godine, ali Mira je napokon počela da živi život koji je želela. Nije više čekala poziv da bude viđena. Iako su nastali trenuci nesigurnosti i tuge, Mira je znala da je pred njom novi početak. Započela je nove projekte, nove hobije, i najvažnije, naučila je da voli sebe. Našla je ponovo sreću i ostvarila ono što je godinama želela – mir i spokoj u svom srcu.
Dok je razgovarala s prijateljima o svom životu nakon svega, shvatila je koliko je zapravo postala snažna, koliko joj je trebalo vremena da shvati da zaslužuje poštovanje, ljubav i sreću. Nije bilo lako, ali sada je znala – nije samo žrtvovala, nego je izgradila život u kojem je ona na prvom mestu. A to je bio samo početak…..
