U današnjem članku vam pišemo o ljubavnoj priči Jelene Radosavljević i Šahaba Ranđabara, dvoje ljudi koji su svoju sudbinu spojili, iako potiču iz različitih kultura.Saznajte….
Njihova priča traje već osam godina, a sve su oduševili svojom iskrenom i čudnom vezom koja je, kako to obično biva, počela iz prijateljstva.
Jelena je profesor persijskog jezika, a prvi susret sa Šahabom bio je, zapravo, rezultat prijateljstva.
Njena profesija i ljubav prema jeziku doveli su je u Iran, gde je došla kao stipendista, a kasnije i kao učitelj. Upravo preko tetke Šahaba, koja je studirala stomatologiju u Srbiji, upoznala je svog budućeg muža. Iako je njihovo prvo upoznavanje bilo ispunjeno prijateljstvom, u srž njihove veze nije trebalo dugo da se izrode dublje emocije. 2018. godine, njihova priča se pretvorila u ljubav.
- Šahab je s početka bio skroman kada je pričao o njihovim početnim koracima prema ljubavi, ističući da je sve išlo polako, bez žurbe. Jelena se priseća kako su se trudili da njihovo prijateljstvo bude iskreno i bez pritisaka, a kako su se godine odvijale, tako su sve više postajali nerazdvojni. Za Jelenu, život u Iranu bio je pravi kulturološki šok, iako je već ranije imala iskustva sa persijskim jezikom i običajima. Mnoge stvari u iranskoj svakodnevici bile su različite od onih na koje je bila navikla, poput spavanja na dušecima na podu i pijenja čaja, a ne kafe. Ipak, ono što je Jelenu najviše fasciniralo bila je iranska kuhinja i prelepih persijski tepisi.
Porodična dinamika u Iranu bila je drugačija od onoga na šta je Jelena navikla. Iranci imaju veliku rodbinu, a kuće su često pune ljudi, što je Jelenu u početku iznenadilo jer je ona osoba koja voli privatnost. Ipak, priznaje da postoje i prednosti velikih porodica, jer uvek ima neko ko može da pomogne ili te odvede, što je bilo posebno korisno u početku.
- Za Šahaba, Srbija je bila jedno veliko iznenađenje, jer su žene ovde mnogo samostalnije i aktivnije nego što je navikao u Iranu. Pored toga, priroda i hrana u Srbiji oduševljavaju ga, baš kao i srdačnost ljudi. Jelena se, sa druge strane, s ponosom osvrće na njihov zajednički dogovor da će im dom biti u Srbiji, ali i dalje redovno posjećuju Iran.
Venčanje Jelene i Šahaba nije bilo glamurozno kako bi se očekivalo, nego više administrativno iscrpljujuće. Zbog svih papira i potvrda koje su morali da prikupe kako bi legalizovali brak, venčanje u Novom Sadu nije bilo ni približno onako bajkovito kao što su planirali. No, sa druge strane, žurka koja je usledila u Iranu bila je nešto što je ipak obeležilo njihov brak. Žurka je, ipak, bila organizovana prema iranskim običajima, gde su žene dobijale zlatne poklone nakon što dobiju decu.
Njihova ljubav je krunisana dolaskom sina, koji je za njih dvoje postao simbol njihove ljubavi. Jelena ističe da su i srpska i iranska rodbina veoma vezani za njihovog sina, te ga podučavaju i srpskom i persijskom jeziku. Jelena je, uprkos kulturološkim razlikama i obavezama koje dolaze sa životom u Iranu, uspešno usklađivala svoje obaveze kao majka i profesorka. Iako je život u Iranu, sa svim svojim pravilima i običajima, doneo neka ograničenja, Jelena se ponaša u skladu sa zakonima i tradicijom, poštujući maramu na javnim mestima, što smatra ne samo kulturnim već i poštovanjem zakona zemlje u kojoj boravi.
- Ova priča pokazuje da ljubav ne poznaje granice, kao ni vere ili nacionalnosti. Jelena i Šahab su dokaz da, uz strpljenje i međusobno poštovanje, ljubav može da preraste u nešto mnogo veće.
