U današnjem članku, razmatramo jedan od najuznemirujućih, ali istovremeno prirodnih zvukova koji se javlja kod pacijenata u terminalnoj fazi života – smrtni hropac.U nastavku više…
Ovaj zvuk, koji mnogi opisuju kao zlokoban i zastrašujući, nastaje kada osoba više nije u mogućnosti da guta ili iskašljava sekret koji se nakuplja u disajnim putevima i grlu. Iako sam zvuk ne izaziva bol, on je snažan pokazatelj da se smiruje telesna funkcija pacijenta i da je kraj života blizu.
Zvuk koji se često javlja u poslednjim satima života obolelih od rak-a, srčane insuficijencije, ili drugih teških bolesti, izaziva duboku nelagodu kod prisutnih, jer signalizira neizbežnu smrt.
Smrtni hropac je poznat i kao death rattle u medicinskom žargonu, a nastaje kada se sekret, sluz i pljuvačka nakupljaju u respiratornim putevima. Kako telo počinje da otkazuje, refleksi gutanja i kašljanja postaju sve slabiji. Zbog toga, tečnost se nakuplja, stvarajući specifičan zvuk, koji je hrapav i ponekad piskutav. Iako ovo može izgledati kao mučenje ili problem sa disanjem, pacijent obično ne oseća bol. Medicinske sestre i lekari u hospicijima i palijativnoj nezi često objašnjavaju porodici da u tom stadijumu svest obolele osobe obično bude smanjena, pa nije svesna tog procesa. Međutim, za voljene osobe koji su prisutni, ovaj zvuk postaje snažan emocionalni i fizički podstrek, jer se jasno čuje da je kraj života vrlo blizu.
Trajanje ovog zvuka može varirati. U proseku, on traje između 12 i 24 sata pre nego što osoba preminu, ali postoje izuzeci. U nekim slučajevima, smrtni hropac može trajati i nekoliko minuta, dok u drugim slučajevima traje i nekoliko sati. Zvuk je često povezan sa nepravilnim disanjem, koje je karakteristično za terminalne pacijente. Međutim, stručnjaci ističu da ovo nije znak gušenja, iako može zvučati zastrašujuće. To je prirodni deo procesa umiranja kada telo smanjuje svoje funkcije i dolazi do kraja životnog ciklusa. U tom trenutku, disanje postaje tiše, a sekret u respiratornim putevima otežava normalno disanje, što dovodi do tih hrapavih zvukova.
Za porodicu, smrtni hropac može biti duboko emotivan trenutak. Iako zvuk ne znači da osoba pati, prisutni često osećaju strah i tugu jer on označava da je smrt blizu. Zvuk može podsećati na mučenje, jer se stiče utisak da osoba ima problema sa disanjem. Ipak, lekari objašnjavaju da u toj fazi osoba obično nije svesna toga, jer je njeno stanje već ozbiljno i svest je često smanjena. Iako zvuk može delovati zastrašujuće, važno je razumeti da ne postoji mogućnost da se smrt potpuno ušutka ili sakrije. Na kraju, to je prirodni završetak života.
Medicinske sestre u hospicijima često objašnjavaju porodici da zvuk ne znači nužno bol. U terminalnoj fazi života, osoba je obično smirena i ne percipira u potpunosti okolinu. Iako zvuk može biti emotivno uznemirujuć za one koji su uz bolesnika, u mnogim slučajevima, porodice se podstiču da ostanu mirne, da govore umirujuće reči i da drže voljenu osobu za ruku, jer je to obično poslednji trenutak kada osoba može da osluškuje zvuke. Poslednji sluh je jedno od čula koje nestaje poslednje, a mnogi veruju da pacijent i dalje može biti svestan prisutnosti najbližih.
Iako je zvuk smrtne hropčavosti duboko emotivan, on nije prisutan kod svih pacijenata u terminalnim fazama. Neki ljudi umiru tiho, bez ikakvih zvučnih znakova. Međutim, faktori koji utiču na pojavu ovog zvuka uključuju količinu tečnosti u telu, položaj pacijenta i tip disanja. U nekim slučajevima, blago podizanje uzglavlja, okretanje pacijenta na stranu ili pažljivo aspiriranje sekreta može smanjiti intenzitet zvuka.
Za sve koji su prisutni u tim trenucima, najvažniji savet jeste da pruže ljubav, podršku i dostojanstvo voljenima. Ovo je vreme kada fizičko telo polako prestaje, ali to je i trenutak kada se najviše oseća ljubav i prisutnost voljenih. Bez obzira na to koliko zvuk bio zastrašujuć, ljubav koju pružate može učiniti kraj manje tragičnim i doneti mir u poslednjim trenucima. Rano prepoznavanje ovog trenutka, razumevanje njegovog značenja i pružanje ut comforta pacijentima, može pomoći i samoj porodici da prođe kroz teške trenutke sa što više mira.
