Baka je jedina ustala trudnici u tramvaju dok su svi gledali u pod: Trudnica ju je krišom pratila do njene straćare, a sutradan je baki na vrata stigao paket koji joj je promenio život.

U današnjem svetu, gde se često zaboravlja na vrednosti poput ljubaznosti i pažnje, ponekad mala gesta može promeniti ne samo nečiji dan, već i čitav život…..

. Priča koju ćemo vam ispričati govori o jednoj takvoj gesti – o starijoj ženi, njenoj pažnji prema trudnici u tramvaju i neočekivanoj nagradi koja je usledila.

Baka Dragica bila je mala žena u godinama, ali njeno srce bilo je veliko. Svakog dana, ona je odlazila na tržnicu, prodajući domaći sir i druge proizvode koje je sama pravila.

Taj dan, kao i svaki drugi, vratila se kući iscrpljena. Trudna, umorna i sa bolovima u nogama, Dragica je morala da stane u prepun tramvaj, boreći se sa gužvom i teškim zrakom. Svi su bili zauzeti svojim brigama, a ona je stajala, držeći se za šipku, nemo prateći pogleda sve te mlade ljude koji su sedili na mestima, a nisu ni pomislili da ustanu.

• U trenutku kada je tramvaj stao, ušao je žena u osmom mesecu trudnoće. Teško je disala, a ruke su joj bile zauzete držeći kese s namirnicama. Niko od putnika nije reagovao, iako su videli njenu nelagodnost. Svi su se okrenuli prema svojim telefonima ili gledali u pod, bez ikakve želje da pomognu. Baka Dragica je u tom trenutku donela odluku koja je promenila sve. Iako su joj noge bile otečene i bolne, Dragica je ustala sa svog sedišta i pozvala trudnicu da sedne. “Sedi, dušo. Ti nosiš dva života, ja sam svoj već prohodala,” rekla je, dajući joj mesto.

Iako su svi putnici u tramvaju u tom trenutku ćutali, Dragica nije stajala. Okrenula se prema mladiću sa slušalicama i rekla mu: “Sram te bilo, sine, gledaš, a ništa ne radiš.” Iako je njeno stajanje uzrokovalo bolove, ona je osećala da je to prava stvar koju treba da uradi. Trudnica je bila toliko dirnuta njenom gestom da nije mogla da skrene pogled sa nje. Zamišljala je život ove žene koja je, iako siromašna, odlučila da pomogne bez ikakvih pitanja.

• Nakon toga, Iva, trudnica, nije mogla da se pomiri s tim. Osetila je duboku zahvalnost prema ovoj ženi i odlučila da je poseti. Sledećeg dana, dok je kući nosila namirnice sa mužem, odlučila je da pronađe Baku Dragicu. Vozili su se kroz zapušteni deo grada, gde su kuće bile male i skromne, ali su ih vodili koraci zahvalnosti. Dragica je bila iznenađena kad je otvorila vrata. Iva ju je pozdravila sa osmehom i rečima: “Sjećate li me se, bako?”

Iva i njen muž su počeli donositi stvari koje su Dragici život učinile lakšim. Donesli su ortopedski krevet za njene bolne noge, frižider s hranom, grijalicu za hladne zime i televizor. Baka Dragica je ostala zapanjena, nisu mogli da veruje da se nešto ovako lepo dešava njoj. Uz sve te poklone, Iva joj je donela još jednu kovertu, u kojoj su bili računi za plaćene troškove za narednih pet godina i dogovor o redovnim paketima hrane i lekova. Iva joj je tada rekla: “Moja kćerka će se zvati Dragica, da nikad ne zaboraviš ko ti je pokazao poštovanje i ljubaznost.”

• Dragica nije očekivala ništa od te gestikulacije u tramvaju. Nikada nije tražila zahvalnost, samo je želela da pomogne onima kojima je pomoć potrebna. Ali to, njeno jednostavno ustajanje, imalo je snagu da donese promene koje nikada nije očekivala. Bio je to trenutak koji je podsećao na to da ljubaznost i dobra dela, ma koliko mala bila, mogu imati snažan uticaj na živote drugih.

Ona je samo želela da osobi kojoj je pomogla bude lakše, ali je time dotakla srce žene, trudnice koja je, zauzvrat, promenila njen život. Ova priča nas podseća na to da, iako živimo u svetu gde svakodnevni problemi često zasenjuju važnost međusobnog poštovanja, pravo dobrota i pažnja mogu doneti ne samo osmeh, već i stvarne promene u životima onih koji su voljni da deluju sa ljubavlju i brigom.