U današnjem članku vam pišemo o tome da li je bezbedno dodirnuti ili poljubiti voljenu osobu nakon smrti. Saznajte…
Smrt bliske osobe može doneti ogromnu emocionalnu bol, a u trenucima tuge mnogi ljudi instinktivno žele biti u fizičkom kontaktu sa preminulima, jer im to pomaže da se oproste. Međutim, važno je postaviti pitanje o zdravstvenim rizicima koje ovakav kontakt može nositi, što često ostaje zanemareno.
Kada izgubimo voljenu osobu, želja za poslednjim oproštajem često nas tera da poželimo poljubiti preminulog ili pomilovati njegovo lice.
Dodir je u tim trenucima prirodan način povezivanja, naročito kada reči nisu dovoljne. Ipak, postoji i medicinska strana ove situacije koju mnogi ne uzimaju u obzir dok se nose sa svojim emocijama. Zdravstveni rizici povezani sa dodirivanjem tela nakon smrti postaju važni čim se emocije smire i postavimo sebi pitanje da li je takvo ponašanje potpuno bezbedno.
- Jedan od najčešćih mitova koji se pojavljuje u ovakvim situacijama je da telo preminule osobe ne predstavlja rizik jer život prestaje, a organi više ne funkcionišu. Ipak, mikroorganizmi i bakterije ostaju u telu, posebno na koži, u telesnim tečnostima i disajnim putevima, i to može trajati neko vreme. Rizik od kontaminacije zavisi od mnogih faktora, kao što su uzrok smrti i uslovi u kojima se telo nalazi. U mnogim slučajevima, čak i kratak kontakt može doneti rizik, ali se ipak smatra niskorizičnim, posebno u zdravstvenim ustanovama.
Još jedan čest mit je da je dodir bezbedan ako osoba nije preminula od infektivne bolesti. Međutim, odmah nakon smrti, biološke promene započinju u telu, a bakterije koje su bile prisutne u organizmu mogu se brzo razmnožavati. Čak i bez prisustva zaraznih bolesti, rizik od kontaminacije povećava se zbog oslabljene imunološke funkcije i otvaranja mogućnosti za bakterije da se šire. Kontakt sa usta, nosom ili očima kod živih ljudi može povećati šanse za prenosenje bakterija, čak i nakon samo nekoliko sati od smrti.
- Mnogi misle da pogrebne službe potpuno eliminišu rizik nakon što preuzmu telo preminule osobe. To nije uvek slučaj. Dok pogrebni radnici preduzimaju brojne higijenske mere, balzamovanje nije uvek obavezno. Neki kulturni i verski običaji ne praktikuju balzamovanje, a čak i kada se obavi, ono ne eliminiše sve rizike. Bez obzira na to, mnoge porodice ne očekuju savete o ograničenju fizičkog kontakta i to često doživljavaju kao hladnoću. Međutim, ovaj savet ima medicinsku osnovu i ne treba ga ignorisati.
Stereotip koji kaže da je fizički dodir nužan za pravi oproštaj često stvara pritisak na ljude koji se ne osećaju spremnima za takav kontakt. Psiholozi tvrde da je proces tugovanja individualan i da ne zavisi od jednog jedinog rituala. Neki ljudi nalaze smirenje u molitvi, tišini, razgovoru sa preminulima ili samo prisustvom pored tela. Izostanak fizičkog kontakta ne znači manju ljubav ili slabiji oproštaj, već često predstavlja svesnu odluku koja štiti zdravlje, posebno kada su u pitanju rizične okolnosti.
- Ponekad, u trenucima gubitka, može biti teško doneti racionalnu odluku. Ali edukacija o mogućim zdravstvenim rizicima može pomoći porodicama da donesu bolje odluke, da se oporave na način koji je siguran i emotivno zdrav. Iako želja za fizičkim oproštajem može biti snažna, postoje mnogi drugi načini da se izrazi ljubav i poštovanje prema preminuloj osobi, koji ne nose potencijalne zdravstvene rizike
