U današnjem članku vam pišemo na temu Bogojavljenja, praznika koji se svake godine dočekuje sa posebnim mirom, ali i poštovanjem. Ovo je dan o kojem se mnogo govori, ali se često zaboravi šta on zaista nosi u sebi i zašto mu se ljudi vraćaju sa tolikom emocijom.Više u nastavku…
Bogojavljenje se obeležava kao uspomena na trenutak kada je Isus Hrist kršten u reci Jordan, ali i kao dan kada se, prema hrišćanskom verovanju, Bog javio ljudima u punom značenju te reči.
Taj događaj nije samo crkveni zapis, već simbol čiste vere, početka i duhovnog buđenja. Vernici ovaj praznik ne doživljavaju kao običan datum u kalendaru, već kao trenutak kada se čovek podseća na sopstvenu veru, greške i nadu da se stvari mogu promeniti nabolje.
Za mnoge ljude, Bogojavljenje označava kraj nekrštenih dana, perioda za koji se veruje da nosi nemir i pojačanu negativnu energiju. Upravo zbog toga se ovaj praznik dočekuje sa olakšanjem i verom da od tog trenutka počinje mirniji deo godine. U crkvama širom zemlje toga dana se osvećuje voda, a taj čin okuplja veliki broj vernika koji sa posebnom pažnjom i poštovanjem nose Bogojavljensku vodicu svojim domovima.
- Ta voda se ne koristi svakodnevno. Naprotiv, čuva se kao svetinja tokom cele godine, često na posebnom mestu u kući. Ljudi je uzimaju samo u trenucima velike potrebe, kada bolest, strah ili teška situacija pokucaju na vrata. Verovanje kaže da ova voda donosi smirenje, snagu i zaštitu, ali pre svega podseća čoveka da nije sam.
U nekim krajevima zadržao se i običaj da sveštenik lično obilazi domove i donosi osvećenu vodu, što dodatno učvršćuje osećaj zajedništva i povezanosti među ljudima. To nisu samo rituali, već mali trenuci pažnje koji ostaju u sećanju i dugo nakon što praznik prođe.
Posebnu čar ima noć uoči Bogojavljenja. Veruje se da se tada, tačno u ponoć, otvaraju nebesa. Ljudi koji u to veruju izlaze napolje, gledaju u nebo i u tišini zamišljaju želje. Te želje nisu uvek velike ili materijalne. Najčešće su to molbe za zdravlje, mir u porodici i snagu da se izdrže životni izazovi. Upravo u toj jednostavnosti leži snaga ovog verovanja.
Među starim narodnim običajima posebno mesto imaju oni koji se vezuju za mlade devojke. Jedan od njih govori o stavljanju ogledalca ispod jastuka u noći pred Bogojavljenje, jer se verovalo da će se u snu pojaviti lik budućeg muža. Iako danas mnogi na to gledaju sa osmehom, ovakvi običaji svedoče o želji ljudi da pronađu sigurnost i ljubav, čak i kroz simboliku.
- U pojedinim krajevima sačuvan je i običaj odlaska na izvor u rano jutro. Mlade devojke bacaju nekoliko zrna žita u vodu, izgovarajući reči koje prizivaju rodnu i plodnu godinu. Ta voda se zatim nosi kući i deli sa ukućanima, jer se veruje da donosi slogu i blagostanje. Čak postoji verovanje da se pijenjem te vode preko sekire sprečavaju svađe u porodici, što govori koliko su ljudi oduvek težili miru u sopstvenom domu.
Bogojavljenje je povezano i sa pažljivim posmatranjem prirode. Starije žene, naročito na selima, tog dana obraćaju pažnju na vreme. Mraz i sneg smatraju se znakom rodne godine, dok vedro i toplo vreme, po verovanju, najavljuje sušu. Ova predskazanja nisu nastala slučajno, već su deo dugogodišnjeg iskustva i oslanjanja na prirodu.
- Ipak, uz sve običaje i verovanja, postoji i jasna poruka upozorenja. Smatra se da se na Bogojavljenje ne sme činiti zlo, ne sme se svađati, lagati ili nanositi nepravda drugima. Posebno se naglašava da je greh tog dana teži, jer se veruje da se Bog tada posebno gleda u ljudska dela i namere. Upravo zato se ovaj praznik dočekuje sa tišinom u srcu i željom da se bude bolji čovek.
- Bogojavljenje nije samo skup običaja, već dan koji poziva na unutrašnji mir, preispitivanje i zahvalnost. U vremenu kada se ljudi često udaljavaju jedni od drugih, ovaj praznik podseća na važnost vere, nade i jednostavne ljudske dobrote. Upravo u tome leži njegova prava snaga, koja se prenosi s generacije na generaciju i opstaje uprkos promenama vremena.
