U današnjem članku pišemo o jednom od najvažnijih praznika u pravoslavnoj crkvi – prazniku Svetog Prepodobnog Pavla Tivejskog. Saznajte…..
Ovaj svetitelj, koji je živeo u 3. veku, smatra se jednim od najuzvišenijih monaha, poznat po svojoj duhovnoj snazi i životu posvećenom Bogu. Iako je rođen u bogatoj porodici, Pavle je napravio radikalne promene u svom životu, odlučivši se za asketski život u pustinji.
Ovo je priča o njegovoj žrtvi, uputama za svakog vernika, kao i tradiciji koja je opstala kroz vekove.
- Sveti Pavle Tivejski rođen je u Donjoj Tivi Misirskoj, u vreme cara Dekija. Njegovi roditelji, koji su bili imućni, ostavili su mu veliko imanje, koje je Pavle nasledio zajedno sa svojom sestrom. Iako je imao sve materijalne uslove za lagodan život, Pavle je ubrzo postao svedok mnogih nepravdi koje su se dešavale oko njega. Naime, njegov zet, idolopoklonik, želeo je da uzme i Pavlov deo imanja. Ucenjujući ga, prijetio mu je da će ga odati kao hrišćanina, čime bi ga izložio progonu. Pavle, međutim, nije želeo da se prepusti nečastivim željama, pa je odlučio da da svoj deo imanja sestri, a on sam se povukao u pustinju.
Njegov život u pustinji bio je ispunjen molitvama i postovima. Tada je započeo svoju duhovnu borbu, koja ga je dovela do neslućenih visina. Poznato je da je tokom njegovog boravka u pustinji, Sveti Antonije Veliki, koji je bio jedan od najpoznatijih monaha toga doba, posetio Pavla i svedočio o njegovim neobičnim duhovnim darovima. Naime, Antonije je video da mu Pavlu čak i zveri i ptice iz neba dolaze i služe, što je smatranim čudom.
- Vrativši se iz te posete, Antonije je rekao svojim monasima: „Teško meni, deco moja, grešnome i lažnome monahu, što sam samo monah po imenu. Videh Iliju, videh Jovana u pustinji, i vaistinu videh Pavla – u Raju!” Ove reči su značile da je Pavle dostigao takvu duhovnu visinu da su ga čak i svetitelji iz prošlih vekova smatrali dostojnim ne samo duhovnog savršenstva, već i približavanja samom raju.
Sveti Pavle je živeo 114 godina, a preminuo je mirno u Gospodu 342. godine. Iako je tokom svog života bio potpuno posvećen Bogu, vernici i danas se sećaju njegovog velikog dela. U mnogim crkvama širom sveta, posebno u onim u Srbiji, održavaju se liturgije i molitve u čast ovog svetitelja. Pavlovo ime je postalo sinonim za duhovnu žrtvu i asketski način života, koji je podrazumevao odricanje od svih svetovnih dobara u ime većeg dobra.
- Narodne običaje vezane za praznik Svetog Pavla Tivejskog obeležavaju vernici širom Balkana. Prema narodnim verovanjima, na ovaj dan se ne treba baviti teškim fizičkim radovima, kao što su poljski radovi, jer bi to moglo izazvati nesreću. Smatra se da bi kršenje ovog običaja moglo doneti nevolje i bolesti. Tradicija nalaže da vernici na ovaj dan pokažu poštovanje prema Svetom Pavlu, moleći se za zdravlje i duhovnu snagu, kao i za blagostanje u svom životu.
Važno je napomenuti da se u nekim delovima sveta ovaj praznik doživljava kao prilika za duhovno očišćenje i molitvu. Sveti Pavle je bio poznat po tome što je živeo skromno, potpuno se posvećujući molitvi i asketizmu. Njegov život je podsećanje na to kako, kroz odricanje i pokoru, možemo postići unutrašnju slobodu i duhovnu uzvišenost.
- Sveti Pavle Tivejski se stoga ne doživljava samo kao istorična ličnost, već kao uzor i svetitelj koji nas poziva na duhovni rast i odricanje od svih površnih želja. Bez obzira na to što su prošla stoljeća od njegovog upokojenja, Pavlovo nasleđe živi i dalje, u svakodnevnom životu hrišćana koji se trude da slede njegov put.
Na kraju, današnji praznik je prilika za podsećanje na važnost duhovnog života, na to kako materijalna dobra ne donose pravu sreću, već duhovni mir i smirenost. U skladu s tim, mnogi vernici veruju da bi trebalo da se posvetimo duhovnim vrednostima i odmorimo od svakodnevnih briga i stresa, kako bismo postigli istinsku unutrašnju harmoniju.
- Tako je priča o Svetom Pavlu Tivejskom priča o nečemu mnogo većem od samog čoveka – o nečemu što se tiče svih nas, naše svakodnevice i našeg odnosa prema životu i veri. U današnjem svetu koji je prepun briga i izazova, Pavlovo životno delo i učenje služe kao svetionik nade i duhovne svetlosti.
