U današnjem članku vam donosimo priču o jednom velikom hrišćanskom prazniku i svetitelju čije se ime kroz vekove izgovara s poštovanjem.Saznajte…
Dok pišemo ovaj tekst, imamo želju da približim njegov značaj na način koji je topliji i ličniji, baš kao što bi to uradio bloger koji želi da svoje čitaoce uvede u duh tradicije.
Danas vernici obeležavaju uspomenu na Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najuglednijih i najpoštovanijih svetitelja hrišćanskog sveta.
Poznat kao izuzetan besednik i reformator, dobio je nadimak „Zlatousti“ upravo zbog svoje neuporedive sposobnosti govora. Njegove reči bile su moćne, jasne i odvažne, toliko snažne da su vekovima kasnije nastavile da oblikuju način na koji se vernici obraćaju Bogu i jedni drugima.
- Sveti Jovan je živeo u vreme kada je hrabrost bila retka, a istina često kažnjavana. Kao carigradski patrijarh, nije se ustručavao da govori protiv nepravde, zloupotreba moći i nemorala. Bio je poznat po tome što je štitio siromašne i obespravljene, ne libeći se da ukazuje na grehe onih koji žive u izobilju ili drže vlast. Ova neustrašivost dovela ga je u sukob sa caricom Evdoksijom, pa je prognan u mesto Koman u Jermeniji, gde je 407. godine preminuo.
Njegova slava i danas živi u srcima vernika, a u mnogim domaćinstvima se ovaj svetac slavi kao krsna slava. Smatra se jednim od tri velika jerarha, uz Vasilija Velikog i Grigorija Bogoslova. Njegova dela, uključujući čuvenu knjigu „O sveštenstvu“, ostavila su neizbrisiv trag u crkvenoj istoriji. Iako je bio izuzetno učen, njegova najveća snaga bila je bliskost s običnim narodom — razumeo je njihove brige, tumačio Sveto pismo jednostavno i jasno, i ulivao im nadu.
- Jedan detalj iz njegove biografije često podseća na to koliko je njegova svetost bila poštovana: njegove mošti su tokom krstaških ratova 1204. godine odnete iz Carigrada u Rim, gde su počivale više od sedam vekova. Tek 2004. godine vraćene su u današnji Istanbul, što je bio simboličan čin pomirenja i poštovanja.
U narodnoj tradiciji, ovaj datum nosi i određene običaje i verovanja. Žene u nekim krajevima Srbije danas ne uzimaju u ruke konac, vunicu ni igle, jer se smatra da je ovaj dan posvećen duhovnim, a ne materijalnim poslovima. Veruje se da svetac ne želi da žene na njegov praznik rade poslove rukama, već da se toga dana okrenu miru, molitvi i unutrašnjoj sabranosti.
Postoji i staro verovanje povezano s molitvama upućenim Sv. Petki. Žene koje su se molile za potomstvo nosile su konac oko ruke od Svete Petke do praznika Svetog Jovana. Ako bi konac pukao baš na ovaj dan, smatralo se lošim znakom. Iako se danas na ovakva verovanja gleda sa distance, ona i dalje predstavljaju važan deo kulturnog i duhovnog nasleđa.
- Sveti Jovan Zlatousti se posebno poštuje i zbog svoje posvećenosti nauci i knjizi. Zato postoji i običaj da se na današnji dan obavezno pročita bar nekoliko rečenica iz neke knjige. Vernici smatraju da se time odaje počast njegovoj mudrosti i ljubavi prema znanju. U vreme kada reči imaju moć da rane, ali i da leče, njegov život nas podseća koliko je važno govoriti istinu i koristiti znanje na dobro.
Pored duhovne strane praznika, ovaj dan je i podsetnik na značaj etičkih vrednosti. Sveti Jovan je često govorio o poštenju, milosrđu, pravilnom ponašanju u porodici i društvu. Njegove propovedi pozivale su ljude da ne zanemaruju siromašne, da se suprotstave nepravdi i da u srcu čuvaju smirenost, čak i kada je svet oko njih uzburkan.
Ovaj praznik nas podseća i na to da je vera često zasnovana na malim, tihim delima koja oblikuju čovekov karakter. Poput Svetog Jovana, i mi smo pozvani da govorimo istinu, da branimo slabije i da se trudimo da budemo bolji nego juče. Njegov život nas uči da hrabrost nije uvek glasna. Nekada je to jednostavna odluka da činimo dobro uprkos strahu, osudi ili nerazumevanju.
- Za one koji danas obeležavaju ovaj praznik, ovo je prilika da se podsete na snagu reči, na vrednost znanja i na važnost čistog srca. Za druge, ovo može biti trenutak u kome se promišlja o tome kako tradicija i vera oblikuju identitet jednog naroda.
- Sveti Jovan Zlatousti ostaje simbol mudrosti, istrajnosti i istine. Njegovo učenje govori da čovek može biti moćan, ali istinski odjek njegovog života zavisi od toga koliko je dobra učinio drugima. Zato današnji dan nije samo datum u kalendaru, već poziv da zastanemo, udahnemo i zapitamo se kakve reči ostavljamo iza sebe.
Na kraju, ovaj praznik nosi poruku da je najveća snaga čoveka u njegovoj sposobnosti da voli, prašta i uči. A možda je upravo zato Sveti Jovan Zlatousti jedan od onih svetaca koji su duboko utkali svoje ime u istoriju duhovnosti — jer je znao da reči mogu menjati svet, ali samo ako dolaze iz čistog i hrabrog srca.
