Srpska pravoslavna crkva danas obeležava uspomenu na Svetog mučenika Longina Sotnika, više saznajte u nastavku ćlanka…
-Rimskog vojnika koji je prisustvovao raspeću Isusa Hrista i postao jedan od najpoznatijih svedoka tog događaja.
Njegova priča vekovima inspiriše vernike i podseća ih na snagu vere, hrabrosti i žrtvovanja za istinu.
Predanje govori da se upravo on, dok je posmatrao poslednje trenutke Hristovog života, iz srca izjasnio rečima: „Ovo zaista jeste Sin Božiji“. Time je zauvek ostao upamćen u hrišćanskoj tradiciji kao čovek koji je prepoznao božansko u času najveće patnje.
- Legenda kaže da je upravo njegovo koplje skratilo Hristove muke na krstu, a nakon tog trenutka, Longin je zajedno sa svojim vojnicima prihvatio hrišćanstvo. Njihovo obraćenje bilo je posledica viđenih čuda i događaja koji su usledili nakon raspeća, a upravo to obraćenje svedoči o snazi istine koja menja srca i sudbine.
Međutim, život Svetog Longina nije bio miran. Nakon Hristovog vaskrsenja, jevrejske vođe su pokušale da zataškaju događaje i širile su laži da vaskrsenja nikada nije bilo. Zbog njegove uloge u čuvanju istine, naređeno je njegovo pogubljenje. Iako je uspeo da se skloni i izbegne neposrednu smrt, Longin je napustio vojnu službu i povukao se u Jerusalim, a potom nastavio da širi hrišćanstvo gde god je stigao.
Njegova misionarska dela bila su snažna i iskrena. Putovao je, govorio ljudima o veri i pronosio priču o Isusu Hristu. Kasnije se povukao na porodično imanje, ali su ga neprijatelji pronašli. Rimske vlasti i jevrejski sveštenici poslali su vojnike da ga uhvate i ubiju. Ipak, ironija sudbine ogleda se u tome da su upravo ti vojnici, koje je Longin gostoljubivo ugostio u svom domu, prvobitno odbili da izvrše naređenje kada su shvatili koga su susreli. Ali Longin, svestan da će oni biti strogo kažnjeni ukoliko se vrate bez zadatka, sam se predao. Njegova glava odnesena je kao dokaz u Jerusalim, dok je telo sahranjeno na način kako je on sam poželeo.
- Danas, ovaj praznik u narodu nosi posebno značenje. Crkveni kalendar ga beleži crnim slovom, što govori o njegovoj važnosti. Vernicima se preporučuje da tog dana odu u crkvu, upale sveću i pomole se, ne samo za sebe, već za zdravlje i blagostanje svih ljudi. Poseban običaj vezan za ovaj dan nalaže da se pomogne prvoj osobi koju sretnemo kada izađemo iz crkve. Prema verovanju, upravo taj čin dobrote biva nagrađen blagoslovom svetitelja, a onaj ko pomogne biće darovan zdravljem i srećom u godinama koje dolaze.
Ovakvi običaji duboko su ukorenjeni u tradiciji našeg naroda i prenose se s kolena na koleno. Mnogi vernici ističu da im upravo ovakvi dani vraćaju osećaj zajedništva, jer podsećaju da vera nije samo lični čin molitve, već i življenje u skladu s ljubavlju i solidarnošću prema bližnjima. Upravo tu poruku crkva stalno ponavlja – da se vera ne ogleda samo u ritualima, već u svakodnevnim delima.
Kako navodi Radio Beograd, značaj ovog praznika u Srbiji povezuje se i sa seoskim zajednicama koje su u prošlosti imale običaj da tog dana posebno pomažu siromašnima. U nekim krajevima, vernici su ostavljali hranu pred crkvom za one koji nisu imali šta da jedu. Time je praznik dobijao dodatnu dimenziju – postajao je prilika za širenje dobrote i pomaganje onima kojima je to najpotrebnije.
U narodnom verovanju, dan Svetog Longina često se smatrao i vremenom introspekcije. Ljudi su u tišini svojih domova razmišljali o sopstvenim postupcima i trudili se da poprave ono što je u prethodnom periodu bilo loše. Praštanje, smirenost i humanost bile su glavne vrednosti koje su se isticale tokom obeležavanja. Danas, iako se svet promenio, mnogi se vraćaju upravo tim vrednostima, tražeći utehu i snagu u verovanju koje je vekovima održavalo naš narod.
- Prema pisanju lista Politika, praznik Svetog Longina u savremenom društvu posebno se ističe među mladima koji ponovo pronalaze smisao u tradiciji. Neki od njih odlaze u crkvu zajedno sa porodicom, dok drugi nastoje da barem simbolično održe običaj pomažući nekom nepoznatom čoveku. Često su to male stvari – pružena ruka starijem čoveku da pređe ulicu, ili skromna donacija onima kojima je potrebna pomoć. Ali upravo ti mali gestovi daju snagu prazniku i čine ga živim i danas.
Vernici naglašavaju da se u ovakvim običajima ogleda najdublja istina – da čovekovo srce postaje ispunjeno tek kada je spremno da se otvori za drugog. Iako se vreme menja, osnovna poruka ostaje ista: vera bez dela je mrtva, a dela dobrote i milosrđa jedini su pravi dokaz hrišćanske ljubavi.
Kako podseća Pravoslavlje – novine Srpske patrijaršije, Longinova priča nije samo istorijsko predanje, već i podsticaj svima da u svakodnevnim iskušenjima ostanu postojani. Upravo njegova spremnost da prihvati mučeništvo, da se suoči s nepravednom osudom i smrću, daje snagu vernicima da i u sopstvenim životima pronađu hrabrost za borbu sa poteškoćama.
- Praznik Svetog Longina, dakle, nije samo sećanje na jednog vojnika iz daleke prošlosti. On je i simbol univerzalne borbe dobra protiv zla, istine protiv laži, ljubavi protiv mržnje. Zato se i danas, vekovima kasnije, vernici okupljaju u crkvama i pale sveće u znak zahvalnosti, ali i nade da će njihova molitva biti uslišena. Snaga ovog praznika leži upravo u zajedništvu – u tome da nas podseća da nismo sami, da smo deo jedne šire priče koja nas uči kako da budemo bolji ljudi.
I dok mnogi vernici ističu da se čuda i danas dešavaju onima koji veruju i pomažu bližnjima, priča o Svetom Longinu ostaje večna pouka: da hrabrost, vera i ljubav mogu nadvladati svaku prepreku i svako iskušenje.
