Sveti Averkije Jerapoljski je bio izuzetna ličnost čije je delovanje u ranoj hrišćanskoj crkvi ostavilo dubok trag.U nastavku teksta više….
Rođen je u Jerapolju, gradu u Frigiji, na teritoriji današnje Turske, a tokom svog života, sve do svoje smrti krajem II veka, postao je poznat po svojoj vernosti, hrabrosti i nevjerojatnim čudima.
Zbog svoje posvećenosti veri i hrabrosti u suočavanju s idolopoklonstvom, Sveti Averkije je u hrišćanskoj tradiciji zauzeo posebno mesto. Njegov život i dela često se doživljavaju kao primer duhovne borbe protiv zla, ali i kao poziv na duboko verovanje u Božiju moć.
- Sveti Averkije je prepoznatljiv po tome što je služio kao episkop u Jerapolju, a u njegovom okruženju većina ljudi bila je neznabožaca. Uprkos tome, on nije gubio nadu, već je uvek molio Boga da obasja srce svojih sugrađana svetlom istine. Na njegovu žalost, u tom okruženju bilo je mnogo idolopoklonika, ali to ga nije obeshrabrilo da nastavite sa svojom misijom. U jednom trenutku, tokom obreda idolopoklonstva, Averkije je, vođen revnošću, ušao u idolopoklonski hram i uništio sve idole. Ovaj hrabar čin izazvao je bes kod neznabožaca, a pred samim smirajem situacije, pojavili su se tri besna mladića koje je Sveti Averkije uspeo da izleči od demonizacije. Ovaj trenutak čuda doveo je do toga da su mnogi neznabošci promenili svoje stavove, a 500 ljudi odmah je primilo hrišćansko krštenje.
Jedno od najpoznatijih čuda vezanih za Svetog Averkija bilo je lečenje slepe žene, majke jednog od lokalnih zvaničnika. Njegov molitveni dar omogućio je ovoj ženi da povrati vid, a time je postalo jasno da je on Božji izaslanik. Priča o njegovim čudima širila se, a ljudi iz raznih krajeva dolazili su kod njega tražeći pomoć. Njegovo ime postalo je poznato ne samo u Jerapolju, već i u širem okruženju, uključujući i gradove poput Rima, gde je iscelio carevu kćerku, koja je bila pogođena duhovnim poremećajem. Ovo je samo jedan od mnogih slučajeva kada je Sveti Averkije iscelivao ljude, pokazavši svoju izuzetnu sposobnost da pobedi zlo i donese fizičko i duhovno isceljenje.
- Zanimljivo je da su se mnogi ljudi, koji su bili svedoci tih čuda, odlučili da se krste i prihvate hrišćanstvo. Kako je vreme prolazilo, grad Jerapolj je u potpunosti prihvatio hrišćansku veru, zahvaljujući njegovim nastojanjima i mnogim čudesima koja su im pokazivala snagu Božije prisutnosti u njihovim životima. Iako nije prihvatio nikakve materijalne darove, kao što je zlato, Sveti Averkije je bio posvećen životu skromnosti, a njegovu filozofiju najbolje je sažeo u rečenici da oni koji se hrane jednostavnim ječmenim hlebom, gledaju na zlato kao na prah.
- U vezi sa običajima, postoji verovanje među vernicima da je danas, na praznik Svetog Averkija, poželjno jesti ječmeni hleb. Prema predaji, ovo se čini kako bi se, slično kao Sveti Averkije, stvorio dublji kontakt s mudrošću Božijeg učenja i dovelo do fizičkog i duhovnog zdravlja. Za mnoge vernike, ovaj običaj predstavlja način da se setimo života i dela ovog izuzetnog sveca, kao i da se podsetimo na snagu skromnosti i vere koja je utemeljila njegov život. Upravo je ječmeni hleb simbol njegove skromnosti, a verovanje da će nas on, uz molitvu, obasjati svetlom istine, ostalo je živahno u mnogim delovima sveta.
Prema nekim izvorima, i danas se mnogi vernici okupljaju na dan Svetog Averkija kako bi, uz molitve, obeležili njegov život i postignuća. Pored toga, veruje se da on, kao svetitelj koji je bio odbrana od demonskih sila, nije samo donio duhovno isceljenje, već i fizičko. U tom kontekstu, mnogi smatraju da je postojanje tih običaja i tradicija najlepši način da se čuva sećanje na njegove moći i da se na neki način pridonosimo tom svetom životu. Prema spisima crkvenih otaca i mnogim verovanjima, Sveti Averkije je bio istinski Božji vođa i zaštitnik, čije molitve i čuda i danas pružaju utehu svim onima koji traže duhovno isceljenje i svetlost.
