Danas vernici Srpske pravoslavne crkve obeležavaju praznik posvećen Svetom proroku Osiji, svetitelju koji je živeo i prorokovao više od osam vekova pre rođenja Hrista.U nastavku više….
Njegova figura u istoriji crkve zauzima posebno mesto jer je bio čovek koji nije samo govorio o grehu i kazni, već je nagoveštavao i dolazak milosti i spasenja.
Osija je bio sin Veirijin, potekao iz plemena Isaharova, i njegov život i proročanstva ostali su zapisani u knjizi koja obuhvata četrnaest poglavlja.
Osija je u svom vremenu bio glas savesti naroda. Oštro je ukoravao Izrailj i Judu zbog idolopoklonstva i moralnog posrnuća, ne ustručavajući se da govori o posledicama koje će ih zadesiti ukoliko nastave putem neverstva. Njegova reč bila je glas opomene, ali i nade. On je najavljivao propast Samarije i Izrailja zbog njihovog bogoodstupništva, ali je istovremeno proricao i da će Bog pokazati milost prema kolenu Judinom. Ta dvostruka poruka – kazna i oprost – i danas je podsećanje na to koliko su vera i moral važni za opstanak jednog naroda.
- Prema predanju, Osija je govorio i o ukidanju starozavetnih žrtvi i ukazivao na dolazak Gospoda, nagoveštavajući bogatstvo darova koje će Hristos doneti ljudima. Njegova proročka misija nije bila kratkog daha – živeo je do duboke starosti i upokojio se u miru, ostavivši iza sebe snažno duhovno nasleđe. Vernici ga danas poštuju ne samo kao proroka već i kao svetitelja koji je svojim životom potvrdio snagu vere i postojanosti.
U narodnim običajima dan posvećen proroku Osiji povezan je sa brojnim verovanjima. Jedan od najpoznatijih običaja vezuje se za stočarstvo – na ovaj dan izdvajaju se ovnovi, koji se sutradan, na praznik Svetog Luke, puštaju na ovce. Time su domaćini verovali da će saznati kakva ih godina očekuje. Ovaj ritual je bio više od puke tradicije – bio je način da se poveže svakodnevni život sa svetim kalendarom, da se u radu i prirodnom ciklusu pronađe božanska poruka.
Postojao je i običaj davanja priloga crkvi na dan proroka Osije. Vernici su verovali da će tako izmoliti milost za svoju porodicu, tražeći blagostanje, zdravlje i mir. Ovaj čin nije bio samo davanje materijalnog priloga, već simboličan izraz poverenja i nade u zaštitu svetitelja i Božju ljubav. I danas mnogi ljudi, naročito na selu, pridržavaju se ovih običaja, verujući da je važno očuvati vezu sa korenima i tradicijom.
Kako prenosi RTS, praznik Svetog proroka Osije spada u red onih koji se manje ističu u javnosti, ali se duboko poštuju u hrišćanskoj tradiciji. Ovaj medij naglašava da njegov značaj nije samo u istorijskom sećanju, već i u duhovnoj poruci koju nosi – podsetniku da su vera, pokajanje i nada stubovi života svakog vernika. (Izvor: RTS)
- Portal Novosti.rs podseća da je Osija bio jedan od „malih proroka“, ali da njegova knjiga i reči imaju snagu velikih dela. Njegova opomena Izrailju i Judi, ali i nagoveštaj Hristovog dolaska, pokazuju da je bio prorok koji je gledao dalje od trenutnih događaja, povezujući prošlost, sadašnjost i budućnost. (Izvor: Večernje novosti)
Takođe, prema pisanju portala Politika.rs, narodni običaji vezani za ovaj dan svedoče o tome koliko su ljudi u prošlosti živeli u skladu sa prirodom i crkvenim kalendarom. Prorok Osija, kroz vekove, postao je most između vere i svakodnevnice, a njegovo poštovanje zadržalo je posebnu snagu u ruralnim sredinama gde se tradicija još uvek čuva. (Izvor: Politika)
Gledano iz šire perspektive, ovaj praznik otkriva koliko je važno očuvati duhovnu dimenziju života u vremenu kada se svakodnevica ubrzano menja. U svetu u kojem tradicija često bledi pred brzinom modernog života, dani poput dana Svetog proroka Osije podsećaju vernike da se vrate osnovama – porodici, zajedništvu i veri. Ovaj praznik je prilika da se ljudi sete da je istorija vera satkana ne samo od velikih datuma, već i od tihih, ali snažnih trenutaka koji oblikuju identitet naroda.
- U liturgijskom smislu, dan proroka Osije stoji kao uvod u praznik Svetog Luke, jednog od četiri jevanđelista, čime se dodatno naglašava njegov značaj. Time se pokazuje kako crkva gradi kontinuitet između proročkog glasa starozavetnih vremena i novozavetne poruke spasenja. Ovaj spoj prošlosti i budućnosti daje vernicima osećaj celovitosti, ali i snagu da se suoče sa izazovima današnjice.
Na kraju, sećanje na proroka Osiju nije samo ritual, već podsećanje na večnu poruku da vera ne prestaje ni kada se svet menja. Njegove reči, zapisane pre više od dve i po hiljade godina, i danas odzvanjaju kao opomena i uteha. Vernici veruju da prorok Osija donosi mir, zaštitu i blagostanje, a njegovo ime i delo ostaju živa inspiracija kroz vekove.
