U današnjem članku želim podeliti priču o mladoj medicinskoj praktikantkinji, Mileni Petrović, i o njemom životnom dogadzaju…
koja je tokom svog obavljanja prakse u bolnici doživela iskustvo koje je promenilo njen pogled na život i međuljudske odnose.
Na odeljenju za intenzivnu negu, gde je obavljala svoju praksu, upoznala je dečka, Marka, koji je bio ozbiljno bolestan.
Iako je bio mladić sa nekom posebnom energijom, bolest ga je potpuno uništila, i bio je primoran da obustavi studije na fakultetu, što je jako pogodilo njegove snove i ambicije.
- Marko je bio student arhitekture, sanjao je o velikim projektima, o zgradama koje će ostati kao njegov trag u svetu, ali bolest je učinila da sve to postane samo daleki san. Iako su ga pre dolaska bolesti okruživali prijatelji i ljudi sa kojima je uživao, bolest je učinila da se mnogi povuku, ostavljajući ga samog u bolnici. Milena je primetila koliko je to teško za njega i postala je odlučna da mu pruži podršku, bez obzira na sve.
Iako je bila praktikantkinja, Milena je počela da provodi sve više vremena sa njim. Počeli su da razgovaraju, prvo o njegovim studijama i životu pre bolesti, a zatim i o njenim planovima za budućnost. Ti razgovori su bili nešto što je oboma olakšavalo dan, i polako je Milena shvatila da ne samo da želi da mu bude podrška, već da počinje da gaji dublja osećanja prema njemu. Njegova hrabrost, sposobnost da se nosi sa teškom situacijom, kao i njegova vedrina i ljubaznost, u Mileni su budile osećanja koja nisu bila samo zaljubljenost, već prava, duboka emocija koja se gradila iz dana u dan kroz svakodnevnu bliskost i poverenje.
- Kroz sve njihove susrete, Milena je postepeno otkrivala koliko je Marko poseban. On, uprkos svojoj bolesti, nije gubio nadu i nastojao je da zadrži svoj pozitivan duh. Milena je bila sve više fascinirana njegovom snagom i upornošću, verujući da je, uz njegovu borbu, budućnost pred njim, bez obzira na izazove koje je morao da prevaziđe. Dok su igrali šah, rešavali ukrštene reči ili razgovarali o životnim iskustvima, Milena je počela da mašta o budućnosti u kojoj su zajedno, u jednom mirnom okruženju, daleko od bolničkih zidova i neizvesnosti…
Milena se borila sa sopstvenim osećanjima, jer je znala da bi priznanje ljubavi koju oseća prema Marku moglo da ga optereti, dok je on bio usmeren na borbu za svoje zdravlje. Iako nije smela da mu otkrije svoja osećanja, u srcu je nosila nadu da će doći trenutak kada će moći da mu kaže sve što oseća i da će biti uz njega, bez obzira na to kroz šta sve prolazi.
- Ova priča o Mileni i Marku nam pokazuje koliko je važna međuljudska podrška, kako ljubav i saosećanje mogu promeniti živote, čak i kada su okolnosti teške. Milena je, iako je bila samo praktikantkinja, otišla iz bolnice obogaćena iskustvom koje nijedna knjiga ne može da pruži. Naučila je da prava snaga dolazi iz malih stvari, iz prisutnosti i saosećanja, i da ponekad nije potrebno mnogo da bismo nekome promenili život – dovoljno je da budemo tu i da pokažemo da nam je stalo.
