Već dve godine nisam bio svestan šta se dešava iza zatvorenih vrata mog braka. Moj život se sastojao od svakodnevnih obaveza, posla, i, naravno, voljene žene koju sam smatrao vernom. ……….
Verovao sam da je naš brak stabilan, da imamo iskren odnos, i da ljubav koju delimo može da prebrodi sve prepreke. Međutim, ništa nije moglo da me pripremi na ono što ću saznati jednog dana.
Bilo je to sasvim obično jutro. Oblačio sam se za posao, kao i svaki dan, kada je telefon na stolu zasvetleo. Na ekranu je pisalo ime moje žene, Jelene. Već sam je pozvao da se pobrinem za njene poruke, a zatim odlučim da idem na posao. Zvao sam je da se pozdravimo, ali nisam mogao da ne primetim nešto neuobičajeno u njenom ponašanju. Njene reči bile su hladne, kao da je nešto skrivalo. Da li je to bila samo moja paranoja, ili je nešto drugo bilo u pitanju?
- Sledeći dan, dok sam čekao u automobilu ispred kuće, primetio sam nešto što mi nije dalo mira. Jelena je izašla iz auta, ali ne sama. Bio je tu muškarac, visok i smešak na njegovom licu bio je previše poznat. Sećam se da mi je srce bilo kao da će iskočiti iz grudi, a moj um je bio preplavljen pitanjima koja nisam želeo da postavim. Ko je on? Zašto su zajedno? Kako je sve ovo prošlo neopaženo?
Ta scena bila je samo početak. Počeo sam da pratim Jelenu. Sa svakim danom, otkrivao sam sve više stvari koje su ukazivale na njene prevare. Poneki sastanci u kojima je kasnila, neočekivani izlasci na večere, njeno ponašanje koje se promenilo – sve su bili detalji koji su mi ukazivali da se nešto dešava. Bio sam povređen, besan, zbunjen, ali nisam želeo da sve to uništim odmah. Umesto toga, odlučio sam da ne reagujem brzo. Pažljivo sam posmatrao.
Tokom tih meseci, nije bilo ni traga kajanju. Jelena je bila zauzeta svojim životom, kao da ništa nije bilo u redu. Međutim, nisam mogao da se pomirim sa činjenicom da je varala, tako da sam smislio plan. Nije bilo lako, ali znao sam da moram da saznam celu istinu pre nego što nešto preduzmem.
U međuvremenu, imao sam svoju šansu za osvetu, koju sam odlučio da iskoristim. Počeo sam da idem na mesta koja su Jelenu podsećala na mene. Razmišljao sam o njenoj omiljenoj kafi, omiljenim restoranima, mestima koja smo zajedno obilazili, i to su bili moji prvi koraci. Počeo sam da izlazim, da se zabavljam, i upoznajem ljude. Jedna od njih bila je Ana, žena sa kojom sam se povezivao iz razgovora. Predivna, ljubazna i pažljiva – sve što sam mislio da Jelena jeste. Ali Ana je bila iskrena i iskrena prema meni. Počeli smo da se viđamo, i ubrzo je izrastao nešto više od prijateljstva.
Nisam živeo samo u osveti – zapravo, sve se promijenilo. Ana je postala neko koga sam počeo da volim, ali i izvor snage u mom životu. Ana je bila u potpunosti drugačija od Jelene. Niko nije mogao da pomisli da bih mogao da zaboravim svoju ženu, ali Ana je bila bolja za mene na mnogo načina.
Međutim, nisam želeo da se ova priča pretvori u „osvetu“. Počeo sam razmišljati o tome da Jelenu moram suočiti sa njenim greškama. Poslednji korak mogao je biti najteži. Onda sam je pozvao na večeru. Jelena je došla, kao da ništa nije bilo. Bio sam smiren, hladnokrvan, dok sam je gledao. Kada sam je pitao o njenoj vezi sa tim muškarcem, odgovorila je bez imalo srama – nije imala nikakvog objašnjenja.
„Znam sve, Jelena. Znam sve o tebi i njemu. I ne želim više ovu igru.“ Bio sam smiren, kao da ništa nije bilo.
Njena reakcija nije bila onakva kako sam očekivao. Bilo je suza, izvinjenja, pokušaja da opravda svoje postupke, ali ono što je izostalo bila je stvarna pokajanje. U tom trenutku, znao sam da ne želim da budem deo njenog sveta više. Tada je bilo jasno – trenutak je došao da krenem dalje.
- Dok sam nastavio život sa Anom, moji osećaji prema Jeleni su nestali. Nije bilo osvete, nije bilo nervoze, samo sam se oslobodio i otišao dalje. Verovao sam da život zaslužuje sve ono najbolje, a Jeleni je bilo potrebno da se suoči sa sopstvenim greškama, bez moje pomoći.
Danas, gledajući unazad, shvatam da nisam uradio ovo iz potrebe za osvetom. Napravio sam to kako bih se oslobodio i konačno počeo da živim. Na kraju krajeva, život je previše kratak da bismo gubili vreme na nekog ko nas nije poštovao.
