Anna je bila tip žene koja je sve imala pod kontrolom — bar je tako izgledalo spolja. Godinama je radila kao marketinška menadžerka, vođeni njenim savršenim organizacijama i poslovnim planovima, dok je njen privatni život bio više poput razbacanog dnevnog rasporeda…….
Njena sestra Elise bila je njena potpuna suprotnost — neuredna, pomalo razdražljiva, ali s nevjerojatnim talentom za sve što je vezano uz umetnost.
Nikada nisu imale iste poglede na život, ali bile su nerazdvojne. I sve je bilo savršeno do trenutka kada je Marcus ušao u njihov svet.
Marcus, prijatelj koji je spajao njihove živote, bio je tipičan zavodnik, uvek pun energije, šarmantan na način koji bi mogao preokrenuti svaku situaciju u svoju korist. No, bio je i neuredan u svojim emocijama. Nikada nije znao što želi, ali je znao da je bio u ljubavi s obje sestre, iako ni jedna nije to shvatila odmah. Stvari su postale komplikovane kada je, u jednom od svojih poznatih napada nesigurnosti, rekao: „Moram da budem iskren… meni se sviđate obje.“
- Anna se smrzla, a Elise je, kao uvek, odgovorila s osmijehom. „Marcus, hoćeš da mi odlučimo koja će od nas biti tvoja najbolja opcija, ili ćemo da bacimo novčić?“
Anna je samo zakolutala očima, uzdahnuvši. „Ne mogu da verujem da si ovo rekla, Elise. Ne možeš samo da se šališ sa stvarima koje nisu šale.“ Elise je klimnula glavom, a onda iznenada posegnula za čokoladom iz torbe. „Ma, čokolada rešava sve, ne brini, Ana. Šta god bilo, imamo vremena da shvatimo ko je Marcus i šta on zapravo želi.“
Osećala je blagostanje dok je ugrizla komadić, potpuno nesvesna da Anna ima različitu perspektivu. Dok je Elise razmišljala o svemu s lakoćom, Anna se borila sa sopstvenim nesigurnostima. Po prvi put nije znala šta da misli o Marcusu. Kako je mogao biti tako nespretan? I kako je moguće da ona, osoba koja ima plan za svaki mogući scenario u životu, nije imala odgovor na ovo? Prošlo je nekoliko dana, a oni su svi sedili zajedno u parku, smejuci se, ali niko nije pomenuo stvari koje su visile u vazduhu.
„Pogledaj nas“, reče Elise, sipajući još jedan zalogaj čokolade u usta, dok je Anna u tišini posmatrala. „Samo jedna sestra pokušava da rešava svetske probleme dok druga… hmm… traži smisao života u čokoladi. Čini se da smo skroz različite, ali… zapravo, možda imamo isto. Svi mi imamo tu nesigurnost, da?“
- Anna je pogledala sestru, a srce joj je iznenada bilo mirnije nego ranije. „Misliš da bi trebalo da probamo nešto kao… da se natječemo? Kroz igru? Tipično, imaš te ideje koje su… ne znam… obavezno zabavne.“
Elise je zaustavila smijeh. „A šta ako… stvarno pokušamo da shvatimo što Marcus zapravo želi? Možda on ne zna! Možda on nije siguran! I možda je samo lud, a mi smo se zapleli jer smo nas dve razdvojene!“
Anna je pogledala u nju s izrazom zbunjenosti, a Elise je nastavila s idejama. „Zamisli, da nam Marcus daje još jedan šarmantan odgovor, a onda mi kažemo: ‘Ne, Marcus. Daj da ponovo bacimo novčić. Nema više igrača, nema više pogađanja!’“
- Anna se nasmešila. Nije bio trenutak za ozbiljnost. Zajedno su sedile tamo, smejući se i ignorirajući sve što su stvorile u svojim glavama. Bio je to trenutak lakoće, trenutak za bijeg od stvarnosti. Iako nisu imale konkretan odgovor na pitanja koja su im se nametala, nisu bile u žurbi da pronađu odgovore. „E pa“, rekla je Anna, „ako ništa drugo, sigurno ćemo imati mnogo zabave tokom ovog procesa.“
I tako su prošli dani, s povremenim pitanjima o Marcusovim namerama i još više o njihovim strahovima. Osećale su kako se menjaju, kako izlaženje iz svojih zona komfora dovodi do novih lekcija i iznenadnih spoznaja. Kroz zabavne razgovore, igru, i s mnogo smeha, Anna i Elise su naučile da ponekad život, bez obzira na to što nas izaziva, postane mnogo lakši kada prestanemo da ga shvatamo ozbiljno. I da, možda su svi imali svoje nesigurnosti, ali najvažnija stvar u tom trenutku bila je… da zajedno, sestrinski, shvate da ne moraju sve imati pod kontrolom.
