U današnjem članku vam pišemo na temu kako naučiti dete da se izbori sa uvredama i podsmehom vršnjaka. Saznajte…..
Nažalost, svi znamo da deca mogu biti veoma okrutna, pa je važno da roditeljima nije teško da prepoznaju kad nešto nije u redu i da pomognu svojoj deci da se izbore sa negativnim emocijama.
Svaki roditelj se sigurno barem jednom našao u situaciji da se dete vraća kući u tišini, bez osmeha i želje da priča.
Ovaj trenutak često nije dobar znak. Tako je i mama primetila da nešto nije u redu sa svojom ćerkom, koja nije imala onu uobičajenu energiju i sreću. Kada deca prolaze kroz teške trenutke, vrlo je važno pružiti im podršku i sigurno okruženje za razgovor. Iako roditelji mogu biti u iskušenju da odmah reše problem, najvažniji je trenutak smirenosti, kada deca osećaju da mogu da kažu sve što ih muči.
- Jednog dana, dok je mama čekala da ćerka progovori, primetila je suze koje nisu mogle da ostanu skriveni. Na kraju, ćerka je ispričala šta joj se dogodilo u školi – da su je druge devojčice nazvale „glupom“ i „ružnom“. Za dete, ovo nisu samo reči – to su osećanja koja se lepe za njihov pogled na sebe, i mogu da ostanu duboko ukorenjena ako im se ne pomogne da ih se oslobode. Mama nije odmah reagovala ljutito niti je počela da se bori sa drugom decom. Umesto toga, sedela je sa njom, slušala je pažljivo i čekala da se ona otvori.
Taj trenutak tišine je bio ključan. Mama nije postavljala pitanja odmah. Deca često znaju kada odrasli žele da odgovore, a ne da zaista razumeju. Ovo je bio trenutak kada je mama trebala da bude prisutna, potpuno tu za svoju ćerku. Nakon što je ćerka završila, mama joj je postavila pitanje: „Da li ti zaista veruješ da si glupa ili ružna?“ To pitanje, iako jednostavno, promenilo je način na koji je ćerka gledala na celu situaciju. Pomoglo joj je da shvati da uvrede koje su joj upućene nisu istina o njoj, već nešto što govore o tome ko je to rekao.
Mama joj je zatim objasnila nešto vrlo važno – deca često govore onako kako se oni sami osećaju, ili kako su naučena da govore. Ako neko vređa, to obično znači da je i on sam povređen, nesrećan ili nesiguran. Objasnila je da te uvrede nisu o njoj, već o onima koji su ih izgovorili. Samo kroz ovakvo objašnjenje dete može da shvati da nije odgovorno za to kako ga drugi tretiraju.
- Nakon što su razgovarali, mama je ćerki objasnila kako treba da se ponaša u budućnosti. Niko nema pravo da je vređa, i važno je da nauči da se postavi. Dete treba da zna da je u redu reći „ne“ onima koji ga povređuju. To nije nešto što treba da prihvati samo da bi bila voljena. Ljubav se ne zasniva na tome da trpiš ili ćutiš pred onima koji te vređaju. Mama joj je objasnila da prava ljubav dolazi kada se poštuju granice, i da ljubav treba da bude bezuslovna, bez potrebe da se menjaš kako bi zadovoljila druge.
Veoma je bitno da roditelj, kroz ove razgovore, pomogne detetu da izgradi unutrašnju snagu i zdravu sliku o sebi. Učenje o tome kako postaviti granice i zauzeti se za sebe omogućava detetu da se oseća sigurno i voljeno. Mama je naglasila da se ljubav ne zaslužuje kroz trpljenje i da njena ćerka ima pravo da bude voljena baš onakva kakva jeste. To je lekcija koju deca trebaju nositi sa sobom, i koja im daje snagu da se izbore sa izazovima koje život nosi.
I na kraju, roditelji treba da budu svesni da su oni najbolji primer svom detetu. Deca preuzimaju ponašanje roditelja, pa ako vide da roditelj postavlja granice, poštuje druge i reaguje smireno, i oni će to naučiti. U suprotnom, ako roditelji prećutkuju uvrede ili ne postavljaju jasne granice, deca će to smatrati prihvatljivim ponašanjem. Zato je izuzetno važno od samog početka razgovarati, slušati i pružiti detetu sigurno okruženje u kojem se oseća voljeno i poštovano.
