U današnjem članku vam pišemo o jednoj životnoj ispovesti koja će vas podsetiti na snagu ljubavi i posvećenosti, ali i na cenu koju ponekad moramo platiti zbog naših izbora…..
Ova priča govori o ženi koja je morala da se suoči sa teškim gubicima i odbacivanjima, ali je na kraju pokazala da prava ljubav nije nešto što se može prevariti ili zameniti.
Kada sam bila mlada, mislila sam da je život pred nama jednostavan, pun svetlih trenutaka, planova i snova. Moj muž, tada momak, bio je moj prvi i jedini ljubavni izbor.
Zajedno smo planirali budućnost, fakultete, karijere, porodicu… sve ono što smo verovali da je prirodni tok života. Zamišljali smo svet koji će nas pratiti – život u kojem ćemo zajedno hodati, istraživati, graditi. Međutim, sudbina je imala druge planove.
- Sedmica pred Božić, naša svakodnevica se drastično promenila. Moj muž, tada momak, bio je na putu sa prijateljima. I dok je sve bilo uobičajeno, desila se saobraćajna nesreća koja mu je zauvek promenila život. Zbog ozbiljnih povreda kičme, lekari su mi saopštili da neće moći da hoda. Taj trenutak, kada su mi izgovorene te reči, osećala sam se kao da mi je oduzeto sve što sam znala. Miris bolnice, beznadežno lice doktora, te reči – „Nikada neće hodati“, ostaće zauvek urezane u mojim sećanjima.
Zamišljala sam da bi to trebalo da bude kraj našoj ljubavi, da se sve menja i da je najbolje da krenem putem koji društvo i porodica smatraju „ispravnim“. No, moji roditelji su to videli drugačije. Kao ugledni advokati, za njih je izgledalo neprihvatljivo da ostanem sa nekim ko više nije mogao hodati. Ubedili su me da sam mlada, da zaslužujem bolji život, da mogu da nađem „zdravijeg i uspješnijeg“ i da nije realno da uništim svoju budućnost sa nekim ko je postao invalid. Nisu samo to rekli, već su mi i oduzeli svu finansijsku podršku. Prekinuli su svaki kontakt sa mnom.
Bilo je to vreme kada sam morala da donesem odluku. I nije bilo lako. Nosila sam teške misli, dileme i strahove, ali iz dna duše sam znala šta želim. Moj muž je bio tu, uz mene, i nije mogao da mi pruži ni sigurnost ni podršku kao što su mi je nudili moji roditelji. Ali ljubav koju smo delili bila je nešto čisto i neupitno. Bez razmišljanja, odlučila sam da idem njemu. I tako je počelo naše novo poglavlje.
Njegovi roditelji su nas primili sa raširenim rukama. Iako su, možda, i oni imali svoje dileme, prihvatili su nas oboje. Počela sam da radim, učim, brinem o njemu. Svaki dan bio je izazov, ali izazov koji smo prolazili zajedno. Godine su prolazile, izgradili smo svoj dom, a potom i porodicu. Rodilo se naše dete, naš mir, naš život koji nismo morali ni podeliti ni objašnjavati.
- I tako je prošlo petnaest godina. Godine koje su bile ispunjene ljubavlju, trudom, suzama, smehom, i mnogim pitanjima na koja nisam imala odgovore. Ništa nije bilo savršeno, ali sve je bilo iskreno. Jednog običnog popodneva, dok sam se vraćala kući, stigla sam ranije nego inače. Možda je to bio samo slučaj, ali upravo tada sam čula nešto što mi je potpuno promenilo život. U kuhinji, iz tišine mog doma, začuo se glas koji nisam čula punih petnaest godina. Bio je to glas moje majke.
Skrivena u uglu, stajala je moja majka. Nije bilo nikakvih reči objašnjenja, samo je stajala i gledala u mene. Srce mi je bilo u grlu, ali nisam imala šta da kažem. Njene oči su bile pune kajanja i tuge, ali nisam je krivila. Moji roditelji su me se odrekli, i nikada me nisu potražili. A sada, nakon svih tih godina, ona je bila tu. Bilo je to susret sa prošlošću, sa svim onim što sam izgubila zbog svoje ljubavi.
- Ona se nije stidela svog izbora da me napusti, ali nije mogla da izdrži da je prošlost goni. Samo je slegnula ramenima i rekla: „Nisam imala hrabrosti tada da te podržim, ali sada te vidim – srećnu, sa porodicom koju sam uvek želela za tebe.“ Iako ništa nije moglo da vrati vreme, bila sam zahvalna što je bar sada bila tu, što smo se ponovo srele.
Nisam zaboravila nijednu sekundu koju sam provela sa njim, sa mojim mužem, ali sada sam shvatila da je život čudna igra – jedan susret, jedna izjava, i cijeli svet se može promeniti. Moja stvarnost je bila prava, autentična i iskrena. I nisam nikada zažalila zbog svojih odluka.
