Odnosi sa mužem i njegovim rođacima uvek su mi delovali normalno. Verovala sam da me bar poštuju. Ali tog dana postalo je jasno: poštovanja nikada nije ni bilo. Jednostavno su bili navikli da gledaju na mene s visine — sve dok se jedna „šala” nije pretvorila u pokušaj da me bace u vodu.
Tog dana smo cela porodica šetali pored obale. Bilo je veoma hladno, voda ledena, iznad površine lebdela je magla.
Razgovarali smo kako bi, posle šetnje, bilo lepo da uđemo negde gde je toplo, da se ugrejemo i popijemo čaj. Ništa nije nagoveštavalo problem.
Kad smo se popeli na mol, muž je iznenada stao i, gledajući u vodu, rekao:
— Pitam se da li je ovde duboko?
— Ne znam — odgovorila sam.
On se nasmešio, prišao bliže i rekao:
— Hajde da proverimo. Znaš da plivaš, zar ne?
— Ne sada. Previše je hladno.
— A ja hoću da plivaš. Biće zabavno.
- Nisam stigla ništa više da kažem. On me je naglo gurnuo u leđa — pala sam dole, udarila glavu o drvenu površinu i završila u ledenoj vodi. Šok, hladnoća, bol — nisam razumela šta je gore, a šta dole.
Sa mola se čuo smeh. Muž i njegovi rođaci stajali su tamo i komentarisali „kako je super skočila“.
Kada sam se napokon izvukla, drhteći od hladnoće i bola, oni su nastavili da se podsmevaju. Niko nije prišao da pomogne.
- I tada sam shvatila: ako sada ćutim, ovo će se ponoviti. Ili završiti mnogo gore. Zato sam uradila nešto zbog čega su se muž i njegovi rođaci ozbiljno pokajali.
Jedva držeći telefon u mokrim prstima, okrenula sam 102.
Glas mi se tresao, ali reči su bile jasne:
— Pokušaj nanošenja štete. Moj muž me je gurnuo u vodu. Udarila sam glavu. Smejali su se i nisu pomogli. Molim patrolu policije odmah.
Policija je brzo stigla — verovatno zato što se po glasu čulo da ne šalim.
- Moj muž je pokušao da glumi „nevinu šalu“, ali hladni mokri tragovi na mojoj odeći i ogrebotine na glavi govorili su glasnije od bilo kakvih izgovora.
Uhapšen je odmah na molu. Svekrva je pobledela, svekar je stajao u šoku. A onda je počeo najzanimljiviji deo — oboje su potrčali ka meni:
— Povuci prijavu… molim te… sve je ovo nesporazum…
— Nije hteo… on je samo glup… molim te, ne uništavaj ga…
Ali ja sam stajala, uvijena u zaleđenu jaknu, i gledala ih onako kako gledaš ljude kojih se više ne bojiš.
Želeli su „zabavnu šalu“. A dobili su krivični postupak.
Ubrzo je uhapšen. Njegova porodica je stajala u šoku. Svekrva je pobledela, a svekar je stajao kao da ne veruje šta se dešava. I tada je počeo najzanimljiviji deo — oboje su potrčali ka meni:
— Povuci prijavu… molim te… sve je ovo nesporazum…
— Nije hteo… on je samo glup… molim te, ne uništavaj ga…
- Njihova lica, uplašena i preplašena, bila su potpuno drugačija od svih onih trenutaka kada su me posmatrali s visine. Ta lica su bila ona lica ljudi koji više nisu mogli da kontrolišu situaciju. I, uprkos svim njihovim molbama i izgovorima, nisam pomerila ni prst.
Stajala sam, uvijena u zaleđenu jaknu, gledajući ih onako kako samo možete gledati ljude kojih se više ne plašite, čije ponašanje više ne možete da tolerišete.
Želeli su „zabavnu šalu“. A dobili su krivični postupak.
