Život je često pun iznenađenja, ali i za mene, u poslednje vreme, sve se okrenulo naopačke….
Nekada sam verovao da ćemo supruga i ja izgraditi stabilan život, ali danas shvatam da je sve to bila samo iluzija. Godine su prošle, a moja frustracija je rasla, čak iako sam znao da je to put koji sam sam izabrao.
Moja žena je osoba koju nisam voleo, ali s njom sam imao decu, a deca su bila moj jedini oslonac. Sada se pitam – da li sam ikada imao izbora?
Kada sam se oženio, nisam znao šta me zapravo čeka. Mislio sam da ću biti srećan sa ženom koja mi je tada izgledala kao idealan partner, ali ubrzo nakon venčanja, sve se promenilo. Verovao sam da će ona biti ta koja će brinuti o domu, deci i porodici, dok ću ja raditi i zarađivati za nas. Ali to se nije dogodilo. Umesto toga, nisam mogao da verujem svojim očima kad sam video da je život postao besmislen. Ona je bila neradnica – ništa nije radila, nikada nije ustajala iz kreveta osim kad je trebalo da brine o deci, dok sam ja bukvalno gorio na poslu. Svakog dana dolazio sam kući umoran, a ona bi samo sedila, gledala TV i čekala da dan prođe.
- Znam, možda zvuči kao da sam pretjerao, ali kada radite svaki dan, čak i subotom i nedeljom, dok vaša žena sedi kod kuće, to postane vrlo frustrirajuće. U početku sam to mogao da trpim, jer sam mislio da će se možda promeniti, da će nešto shvatiti i početi da se menja. Ali ništa. Možda su bile deca, njihova bezbrižnost, što me tjeralo da ne razmišljam o tome previše. Njihova sreća mi je bila sve.
Međutim, prošlog vikenda, sve je otišlo u potpunost. Tokom dana sam zadobio povredu na poslu, vratio se kući ranije, čak tri sata pre nego što sam planirao. Kad sam došao, sve mi je bilo čudno. Kuća je bila tako tiha, iako sam očekivao da ću čuti decu, njihovu galamu, smeh, neku buku – nešto što bi inače bilo uobičajeno. Ni žene, ni dece. Tada sam bio zbunjen. Kako je to moguće? Gde su svi?
Ušao sam u kuću, pozvao ih, ali odgovora nije bilo. Bio sam siguran da nešto nije u redu, pa sam otišao u njihovu sobu. Kuća je bila prazna, sve je bilo u tišini. Srce mi je bilo u grlu, a onda sam pomislio – šta ako su otišli? Možda su otišli kod njenih roditelja? Moguće je, ali bilo je previše vremena da bi oni nestali bez traga.
- Kada sam otišao do kuhinje, našao sam papir sa porukom. Zatekao sam nešto što nikada nisam očekivao. Moja žena mi je ostavila poruku u kojoj mi je saopštila da je odlučila da ode, da više ne može da izdrži, da joj je život sa mnom postao previše težak. Ispod poruke je stajalo i ime njenog novog partnera, koji je, prema njenim rečima, bio “spas” za nju, i s njim je konačno pronašla sreću.
- U tom trenutku, sve je postalo jasno. Moj život sa njom je bio samo iluzija. Možda nikada nije ni volela mene, možda je sve to radila samo zbog deca. I, iako je odjednom nestala, osećao sam duboko olakšanje. Možda nije bilo ljubavi, ali u tom trenutku, shvatio sam da se nisam samo žrtvovao za nju – žrtvovao sam i sebe.
Zato sada, dok gledam u njenu praznu sobu, dok razmišljam o svemu što je prošlo, shvatam da mi je ovaj život mogao doneti više nego što sam verovao. I možda, samo možda, nisam bio spreman da prihvatim da je ljubav u životu možda postojala, ali nikada nije bila prava ljubav prema meni.
