Bila je to oblačna, maglovita subota u Engleskoj, dan kao stvoren za odmor. Jonathan je odlučio da se opusti, uzme omiljeni paket čipsa, sedi na svom omiljenom mestu u dnevnoj sobi i gleda utakmicu…..
Uživaće u svom slobodnom vremenu, bez stresa, bez obaveza, bez briga. Nikada nije mogao da zamisli da će se tog dana nešto neobično desiti, što će promeniti njegov pogled na svet.
Jonathan je otvori paket čipsa, onaj sa kiselim kremom, koji je obožavao.
Jednu ruku je gurnuo u kesu, izvadio nekoliko komadića, pa je prvi zalogaj prešao u usta. I nije bilo ničeg neobičnog. Čips je bio hrskav, začinjen, baš kako je trebalo da bude. Međutim, sledeći zalogaj nije bio tako prijatan.
- Dok je žvaće čips, nešto se dogodilo. Osećao je da je nešto tvrdo i oštro, nešto što nije bilo deo čipsa. Zastao je, osetio bol u zubima, i iz ruke ispustio komadić čipsa. Gledajući ga sa zgražanjem, primetio je da nije samo komad grickalice, već nešto što nije mogao da prepozna odmah. Bio je to komadić… zuba. Ljudski zub.
U tom trenutku, svaka misao je nestala iz njegovog uma. Zbunjeno je pogledao zub, okrenuo ga u ruci nekoliko puta, pokušavajući da shvati šta je upravo našao. Srce mu je počelo brže kucati. Je li ovo zaista bio ljudski zub? Da, to je bio zub, sigurno. Veliki, žut, očigledno od odrasle osobe. No, šta je uradio? Da li je to bio neki prank, nesrećna slučajnost, ili nešto mnogo ozbiljnije?
- S obe ruke je podigao paket čipsa, još uvek se trudeći da shvati šta je upravo našao. U pakovanju su još uvek bili komadi čipsa, neki već stari, neki još uvek hrskavi, ali ništa što bi upućivalo na to da je zub mogao biti deo proizvodnog procesa. Počeo je da se pita kako je to dospjelo u paket. I da li je to bio samo zub, ili je nešto još gore moglo biti uključeno u proizvodnju?
Jonathan je znao da mora reagovati. S mukom je stajao, odlazeći prema svom telefonu. U glavi mu se rotila hiljadu misli, ali nijedna nije bila jasna. Zvao je kompaniju koja je proizvodila čips, jer je bio siguran da ovo nije bilo samo nesrećno otkriće. Nekoliko trenutaka nakon poziva, neko iz službe za korisnike ga je ljubazno pozdravio, ali Jonathan nije mogao da se smiri.
“U vašem proizvodu je pronađen ljudski zub”, rekao je mirno, pokušavajući da ne zvuči panično. “Pomoć, molim vas!”
I dok je čekao odgovor, osećao je kako ga preplavljuje neverica. U tom trenutku se setio svih onih puta kad je konzumirao pakovanja grickalica, ne razmišljajući o tome šta je sve moglo biti uključeno. Ovaj zub je mogao biti samo početak. Šta ako se nešto ozbiljno desilo u fabrici? Da li je to moglo značiti da je zub dospeo u čips tokom proizvodnje, ili je postojala veća opasnost?
- Odgovor iz kompanije je bio brz, ali i zbunjujuće ljubazan. “Izvinjavamo se zbog ovog incidenta. Iako to nije tipičan problem koji se javlja, preduzeli smo odgovarajuće korake kako bismo ispitali proizvodni proces. Ovaj incident se smatra izolovanim slučajem. Ne brinite, vaša sigurnost nam je na prvom mestu.”
Kompanija je bila obazriva u svojim odgovorima, pozivajući Jonathana da pošalje paket čipsa sa zubom kako bi započeli istragu. Jonathan je to učinio, iako nije znao šta bi moglo biti otkriveno. Ovaj slučaj je postao vest, preplavio je društvene mreže. Ljudi su počeli da komentarišu: „Je li ovo šala?“ „Šta se dešava sa hranom koju jedemo?“ „Kako je to moguće?“
- I dok su novinari istraživali, kompanija je objavila zvanično saopštenje u kojem su istakli da je do greške došlo zbog nesreće na proizvodnoj traci. Zub je dospeo u proizvodni lanac tokom pakovanja, nakon što je jedan od radnika na traci slučajno izgubio zub dok je radio, ali su procesi čišćenja u fabrici bili odgovorni za to što je greška prošla nezapaženo.
Kompanija je ubrzo ponudila naknadu Jonathanu, zajedno sa povratkom novca za paket čipsa, i javno se izvinila zbog ove bizarne greške. Iako je bio nagrađen za svoj trud, Jonathan nije mogao da se oslobodi neobičnog osećaja. Ispostavilo se da je nesrećna greška u proizvodnji rezultirala nečim zaista neverovatnim, ali za Jonathana, ni čipsi više nisu bili isti.
- Ova neobična situacija podstakla je mnoge da se zapitaju: šta sve može da završi u hrani? Kako nešto ovako neočekivano i neobjašnjivo može da dospe u proizvod koji svi svakodnevno konzumiramo? Jonathan je iz ove neobične situacije naučio jednu važnu lekciju: nikada ne uzimaj ništa zdravo za gotovo, jer čak i u jednostavnom pakovanju čipsa može da se desi nešto što nikada ne bi očekivao
