Od kolege s posla sam čuo da mi je bivša djevojka trudna sa drugim….
Srce mi je stalo na trenutak, kao da me neko udario u stomak. Prvo što mi je prošlo kroz glavu bilo je pitanje: “Kako?” Bili smo zajedno više od dve godine, a tada je sve izgledalo savršeno.
Ne sećam se tačno kada su se stvari promenile, ali sigurno nisam znao da je došao trenutak kada je neko drugi postao važniji od mene. Na brzinu sam pozvao bivšu da je pitam da li je to istina. Mislio sam da je samo neki nesporazum, možda neko zlonamerno širio glasine.
Negirala je sve u tom trenutku, rekla da nije trudna, da to nije tačno, i da je to samo glupost. Ali nisam mogao da se pomirim s tim. Verovao sam da ona nije takva osoba koja bi mi ovako nešto skrivila, ali nešto mi je bilo jasno – nešto nije bilo u redu. Prošlo je nekoliko dana, možda nedelja, dok se sve smirilo. A onda, jedno popodne, zvono na vratima. Kucala je na vratima mog stana. Navodno je došla da vidi mog bolesnog oca, kojeg sam nekoliko dana ranije smestio u bolnicu.
- Zbunjeno sam otvorio vrata, ne znajući šta da očekujem. Ispred mene stajala je ona, moja bivša djevojka, sa suzama u očima. Ispod nje se jasno videlo da je trudna, što mi je bilo potpuno šokantno. Da, nisam mogao da verujem svojim očima. U trenutku su se svi osećaji koje sam godinama potiskivao, vratili u punom intenzitetu. Iako sam osećao ogroman bol, nisam mogao da je oteram, kao što je to bilo lako ranije. Da, bila je trudna, a ja sam bio posljednja osoba koju je obavestila o tome.
Stajala je tu, gledajući me s punim očima bola i tuge. “Znaš da nije bilo lako”, rekla je tiho. “Nisam želela da te povredim, ali nisam imala izbora. U trenutku sam pomislila da je to jedini način da preživim, da napravim promenu, da krenem dalje.” Nisam znao šta da kažem, reči su mi bile teške i zbunjene, ali nisam mogao da okrenem leđa osobi koju sam toliko voleo. Možda nisam mogao da oprostim, ali nisam mogao ni da je jednostavno oteram.
Sedeći tu, pred njom, sve je delovalo tako besmisleno. Pitao sam se: “Kada je sve ovo krenulo nizbrdo? Šta nisam video?” Ispod njene priče, ispod njene laži, bila je stvarnost koju nisam mogao da shvatim. Zajedno smo prošli kroz mnogo toga, ali sada, gledajući je u tom stanju, bio sam pomešan između tuge, ljutnje i zbunjenosti.
Nisam mogao da je zadržim, niti da joj kažem nešto što bi imalo smisla. Posle svega što se dogodilo, i dalje je bila osoba koju sam voleo, ali s kojom sam morao da idem različitim putemima. Videla je to na mom licu, kao da sam je osudio, a možda sam to zaista i radio. Povređena, slomljena, ali i dalje nije mogla da se pomiri sa činjenicom da je ušla u ovu novu fazu života bez mene. Iako sam osećao tugu, znao sam da je moram pustiti da ide.
- Njeno otkriće nije bila samo vest o trudnoći, bila je to vest o kraju jedne ere u mom životu. Iako nisam znao šta će budućnost doneti, znao sam da ne mogu da se vratim unazad. Osećao sam da sam učinio sve što je bilo u mojoj moći da volim je, ali na kraju, život nas vodi različitim putemima. Možda je to bio njen put, a možda je to bio i moj.
I tako, dan za danom, polako sam se pomirio sa situacijom. Naučio sam da oprostim, ne zbog nje, nego zbog sebe. Jer jedini način da krenem dalje bio je da otpustim prošlost i sve ono što nije moglo da se promeni. A sada, dok gledam u budućnost, shvatam da će ova priča zauvek biti deo mene, ali ona nije definicija mog života. Možda se nikada neću potpuno pomiriti s onim što se dogodilo, ali barem mogu da kažem da sam se trudio.
