U ljeto 2019. godine, moj život je iz temelja promenjen. Moje ime je Kler Mičel i tada sam bila u braku sa Dejvidom već sedam godina. ……..
- Živeli smo u mirnom kraju u Ostinu, gde su svi znali sve o svima. Moj muž i ja imali smo blizak odnos sa Džesikom, koja je živela samo nekoliko ulica dalje, kao i njen muž Rajan. Naši životi su se preplićili – roštilji, zajednički rođendani, i praznici, činili su nas gotovo poput porodice. Džesika mi je bila bliža od sestre.
Jednog četvrtka, odlučila sam da izađem ranije sa posla. Dejvid je mislio da ću biti na sastanku do kasno, ali dok sam se vraćala kući, primetila sam Džesikin auto parkiran ispred naše kuće. Srce mi je počelo da lupa, ali pokušala sam da smirim misli i pomislila da je verovatno svratila da pozajmi nešto. Ušla sam u našu kuću i osetila čudnu tišinu. Tada sam čula smeh i zvuk kreveta iz spavaće sobe. Kad sam ušla, sve je bilo jasno – Dejvid i Džesika, zajedno. U krevetu koji još uvek mirisao na moj parfem. Iako su pokušavali da nađu reči, ništa nisam rekla. Okrenula sam se i izašla. Bez suza, bez vikanja, samo sa hladnom tišinom u grudima.
- Satima sam kasnije sedela u baru, sa čašom viskija u ruci, a suze nisu dolazile. Tada se pojavio Rajan, njen muž, crvenih očiju. Oči su nam se srele, i sve je bilo jasno – nismo morali da kažemo ni jednu reč. Proveli smo noć zajedno, bez plača, bez razgovora, ali tišina koja je vladala bila je glasnija od svega. To veče, promenilo je našu budućnost zauvek.
Sutradan, probudila sam se u sobi koja je mirisala na alkohol i neprospavanu noć. Rajan je sedeo na ivici kreveta, gledajući u pod, bez izvinjenja, samo tišina. “Šta sad?”, pitao je tiho. “Sad ništa,” odgovorila sam, “ne danas.”
- Narednih dana izbegavala sam Dejvida, dok je on pokušavao da razgovara sa mnom, slao poruke, ali ja nisam odgovarala. Moja glava bila je previše haotična, puna misli i pitanja. U tom periodu, Rajan i ja smo počeli da se viđamo. Počelo je sa kratkim razgovorima u autu, a zatim je to postajalo sve duže. Jedne večeri, poljubio me je. Nisam ga odbila. Bio je to opasan ples – osveta i uteha u isto vreme. Naša tajna nas je povezala na način koji je bio snažniji od svega što sam do tada osećala.
Jednog dana, Dejvid je došao kući ranije i zatekao me kako se smejem na poruku koju sam dobila. “Ko ti piše?”, pitao je iznenađeno. “Rajan,” odgovorila sam, gledajući ga pravo u oči. Lice mu je postalo izobličeno. “Rajan?! Da li si ti—” “Da,” prekinula sam ga. “Uradi ono što si ti uradio meni, samo što nisam lagala.” Nastao je haos, vika, razbijene čaše, a onda opet tišina. Dejvid je spakovao torbu i otišao. Mislila sam da će me to povrediti, ali osetila sam samo prazninu.
- Džesika me je nekoliko dana kasnije nazvala, histerična i ljutita. “Kako si mogla?” pitala je. “Kako si ti mogla?” odgovorila sam hladno i spustila slušalicu. Meseci su prolazili. Rajan i ja smo nastavili da se viđamo, ali naša veza nije bila jednostavna. Bili smo dvoje slomljenih ljudi koji su pokušavali da sastave svoje komade.
- Dve godine kasnije, pozvana sam na venčanje svoje rođake. Ni sanjala nisam da će i Dejvid biti tamo – sa novom partnerkom. Kad sam ih ugledala, srce mi je na trenutak poskočilo, ali nisam osetila bol. Tokom večeri, Dejvid mi je prišao. “Kler,” rekao je tiho, “nadam se da si dobro.” “Jesam,” odgovorila sam iskreno, po prvi put u dugo vremena. “I nadam se da si ti.”
Te noći, dok sam plesala sa Rajanom, shvatila sam da prošlost više nema moć nad mnom. Možda to nije bila bajkovita ljubav, ali bila je to naša ljubav. I prvi put nakon godina izdaje, osetila sam mir.
