U današnjem članku prisjećamo se života i odlaska Halida Bešlića, umetnika čiji je glas bio deo svakodnevice miliona ljudi.Saznajte više u nastavku članka…
Njegova smrt, u 72. godini života, otvorila je duboku ranu u srcima onih koji su ga slušali i voleli. Otišao je tiho, na Klinici za onkologiju u Sarajevu, posle duge borbe s bolešću, ali trag koji je ostavio teško će ikada izbledeti.
- Halid nije bio samo pevač. On je bio most između prošlog i sadašnjeg vremena. Rođen u Vrapcima, selu Knežina kod Sokoca, nikada nije dopustio da ga slava udalji od mesta na kojem je načinio prve korake. Iako je stekao veliki uspeh i postao jedan od najpoznatijih glasova Balkana, stalno se vraćao svojim korenima. Priroda Romanije, miris detinjstva i uspomene iz dvorišta stare kuće davali su mu snagu.
Posebno emotivan detalj iz njegovog života vezan je za poslednji snimak sa suprugom Sejdom. Taj trenutak, zabeležen u njegovom rodnom kraju, prikazuje jednostavnog čoveka koji govori o detinjstvu, o danima kada su volovi orali njive, kada je život bio skromniji, ali bogatiji po smislu. Dok sedi kraj žene koja mu je bila oslonac čitavog života, Halid priča o vremenu kada je rad donosio mir i kada su vrednosti bile jasne. Taj snimak danas izgleda kao nenapisana oporuka – poziv da se uvek sećamo odakle potičemo.
Halid je tokom karijere znao da spoji umetnost i skromnost. Njegove pesme nisu bile samo muzički hitovi, već priče u kojima su se mnogi prepoznavali. Zato njegova smrt nije pogodila samo muzičku scenu, već i običnog čoveka koji je u njegovim stihovima nalazio utehu. Ljudi širom regiona danas govore isto: „Bio je svoj, nikada se nije promenio.“
- Plan oproštaja od njega ispisan je sa dostojanstvom. Komemoracija u Narodnom pozorištu Sarajevo biće održana u ponedeljak u 11 sati, dok će dženaza u Gazi Husrev-begovoj džamiji početi u 13:30. Ukop je zakazan za 15 časova na gradskom groblju Bare. Ti trenuci, sat po sat, postaće kolektivni znak poštovanja čoveku koji je pesmom obeležio epohe.
Ono što Halida izdvaja jeste njegova stalna povezanost sa porodicom. Nikada nije zaboravio da iza reflektora stoji običan život – supruga, deca, prijatelji, zajednički obroci i uspomene. To je ono što ga je činilo bliskim narodu. Ljudi su u njemu prepoznavali ne samo umetnika, već i čoveka koji zna da se raduje sitnicama.
- Njegova poslednja želja bila je skromna – nije tražio ništa veliko, želeo je samo mir i spokoj. Oni koji su ga poznavali kažu da je upravo u toj jednostavnosti bila njegova snaga. Dok su mnogi tragali za slavom i priznanjima, Halid je tražio tišinu u prirodi, razgovor sa dragim ljudima i miran kutak rodnog kraja.
Region je njegovim odlaskom ostao siromašniji. Sarajevo, Beograd, Zagreb i drugi gradovi pamtiće ga po koncertima, ali i po rečima koje je uvek izgovarao sa toplinom. Ljudi ga opisuju kao dobrog čoveka, spremnog da pomogne, kao prijatelja koji ume da sasluša.
Njegova smrt nas uči koliko je važno čuvati ono što je istinski vredno – porodicu, skromnost i iskrenost. Popularnost može nestati, ali dobrota ostaje. Zato je Halid postao više od muzičara: postao je simbol jedne generacije, podsetnik da umetnost ima smisla samo ako dotiče srce.
- Danas, dok ga ispraćamo, ostaje muzika koja će nastaviti da traje. Njegove pesme će se pevati na svadbama, na okupljanjima, u tišini automobila i u trenucima tuge. Njegovo ime ostaće zauvek vezano za toplinu, setu i radost. Iako je fizički otišao, ono što je ostavio – melodije i uspomene – biće deo ljudi još dugo.
Počivaj u miru, Halide. Tvoje pesme će i dalje biti glas Balkana, a tvoje ime sinonim za iskrenost, ljubav i vernost korenima.
